GIRL'S GOTTA EAT

Sedim ja tako kod kuće, zima udarila sve na kosti mi otišlo, a račun za struju se zbog kvarcne grejalice popeo u stratsoferu i počeo da njuši noktulucentne oblake. Odlučih da se bacim na neki posao, da i ja zaradim neki dinar, bar taj račun da otplatim. Pošto sam visokoobrazovani Srbin, ali totalno nevešt u baratanju modernim tehnologijama, uzeo sam ceduljicu, na njoj napisao „RADIO BIH BILO ŠTA“, dole stavio broj mobilnog, izašao napolje i selotejpom zalepio na obližnje drvo. Da prekratim dosadu, uzeh malo da prošvrljam internetom, kad, kod jednog prijatelja sa Fejsbuka, vidim sledeći oglas:

Hm, da li zaista posedujem sve te kvalitete? Pa, frka mi je, istina je da nemam za 'leba, hajde, zašto da ne probam. Ovaj oglas mi je otvorio oči, shvatio sam da u ovoj maloj i napaćenoj zemlji ustvari
„....ima posla za omladinu, samo što mladi NEĆE DA RADE! Svima je kao 'ispod časti' da za političke stranke ostavljaju komentare po društvenim mrežama, tviterima, fejsbucima i onlajn novinama.“ – napravio mi je uvertiru potencijalni poslodavac, i dodao „Pa jel biste vi radije na ovoj vetrometini sada delili stranačke letke, lepili plakate, rizikovali da vas konkurencija isprebija na radnom mestu? Vama mladima čovek stvarno ne može udovoljiti!“ – tako je zvučio krešendo njegovog izlaganja.

-Nego, mali, da te pitam, jersi li ti, kako se zove onaj...bloger?
-Ne.
-Tviteraš?
-Ne.
-Jer bar znaš da pišeš, baš onako, lepo i ostrašćeno?
-Pa, znam sva slova i gde se otprilike stavlja tačka, nešto natucam...
-Nedovoljno. Slušaj, kao što je rečeno u oglasu – daćemo ti tabelu, ti kopiraš, pejstuješ po internetima, to je to. Nema da se smrzavaš, ako ti je u kući toliko hladno da kad otvoriš prozor, minus uđe u tvoju sobu i smrzne se, dođi ovde i radi.
-Jel ću bar moći od zarade da otplatim račun za struju?
-Ne birni se mali, od ovoga svakako može da se zaradi koji dinar, možda i dva, hehe. Možda ćeš moći i devojku da odvedeš na neku lepu večericu, hopa-cupa.
-Nemam devojku, ne mogu ni da nađem jer nemam para, a i sve su pobegle tokom ovog poslednjeg talasa „odliva mozgova“.
-Šta seru, kakav „odliv mozgova“! Kao „mladi i pametni beže iz zemlje glavom bez obzira“. Pusti te bajke.
-Ne znam, ja sam se na svojoj koži uverio.
-A evo, ovde, kod mene u kancelariji, uverio si se u suprotno: da ima posla. A ti odbiaš. Jer hoćeš da i dalje nemaš za hlebac?
-Hoću ja i za hleb i za kifle, i jednom mesečno za kaprićozu, ali šta će stvarno biti sa ovom zemljom kada je na kraju svi mladi i obrazovani napuste zbog vaše politike i stranačkih prepucavanja?
-Ne brini se, jer ja znam jednu tajnu. Znam da smo mi toliko jebeno pametna nacija da, čak i kad bi otišli svi ti, kako kažeš „mladi i obrazovani“, uvek će ovde ostati dovoljno njih da lepe plakate i ostavljaju komentare po internetu. Dovoljno je da znaju da periodično stiskaju Ctrl+C i Ctrl+V, što je svakako iznadprosečna informatička pismenost za jednog Srbina.
-Dobro, ali odakle vama gospodine sav taj novac kojim plaćate nas „mlade i obrazovane, voljne da rade“?
-Ako bih ti to rekao, morao bih da te ubijem. Nije da ću nešto izgubiti time, mis'im, već čekaju da dođu na tvoje radno mesto, jer ti za njega ni ne trebaju posebne kfalivikacije. Samo ću reći da odgovor počinje sa „Ima uvek dovoljno idiota...“
-Ok, važi, pristajem. Kriza je, hteo bih nešto i ja da zaradim, jer, kako se kaže „After all, girl's gotta eat!“
-Ne znam ti ja taj engleski, ali „grsgatajit“ i tebi dobro momče! Evo ti kojmtuper, pa prijoni na posao. Hajde, hajde, brže-bolje, cok-cok, pa da zaradiš koji dinar. Možda i dva, hehe. Ali pre nego počneš, potpiši ovaj papir.
-Šta je ovo, pristupnica za članstvo?
-Naravno, nisi valjda mislio da ćeš se izvući. Konkurencija je velika, zato, kao i na svaki drugi, i na ovaj posao - dolazi se preko veze. Hehe.