Autumn is coming

Leto umire, jesen dolazi. Zadimljene prostorije lokala i  kafana postaju sve privlačnije i ljudi se češće okupljaju u njima nego po baštama i parkovima gde vam vetrina raznosi kutije cigara, penu od piva i prazni sadržaj pepeljare umesto konobara. Klima uređaj se sve ređe uključuje u ovom prelaznom periodu, Sunce je sve češće u down-u, čarape se sve neophodnije, a potreba za pivom, kockicama leda i limunadom proživljava svoje poslednje trzaje.  

Deca kreću u školu i, ukoliko se ne štrajkuje, dobijaju zadatak da pišu literalni sastav na temu „Jesen u mom kraju“, gde će kenjati o lišću koje opada, pa na njih padne kiša, pa postane klizavo i neko oklizne, padne i slomi kičmu – sve zbog jednog lista.

Čini se retardiranim da će ovogodišnji Dani Piva u Zrenjaninu, biti organizovani krajem seprembra, sa zalohudim jesenjim vetrom za vratom, što nije aprava atmosfera za pivo – za pivo treba da bude leto, toplo, a ne prohladna jesen. Sve deluje kao Apokalipsa. Sada je vreme za vino, kapute, galantna okupljanja i pečenje rakije. Dani Piva su trebali biti prekretnica između pivopijskog iživljavanja i kiša jesenjih uz koje se večera fićok votke-rakije izvučen iz praznih džepova. Šta ste piva popili, popili ste. „Avanda kadavra“ što bi se reklo u Hogvortsu, „šta je bilo bilo je“. Proces umiranja je započeo.

Ne znam da li i vi kraj leta doživljavate kao još jedan fejl. Verovatno da. Nadobudnost koju smo doživljavali na početku leta sada se okrenula za 180 stepeni i vraća se u čauru, gde će prezimiti, pa se ponovo rascvetati krajem proleća sledeće godine. Verovatno ništa bitno nismo postigli u toku leta, a i da jesmo, uživanja su bila kratkotrajna. Svakako da ima momentata kojih ćemo se sećati, ali sećanja varaju i uglavnom su subjektivno obojena.

Leto je seks. Tela ljudska, a posebno ženska, više su razotkrivena što doprinosi tome da se svi mi osetimo kao u nekom primordiajlnom seksualnom odnosu, kolektivno, a ne grupno – pošto to nije najsrećniji spoj reči i podseća na perverziju. A mi smo ovde fini i kulturni. To je više na neki način simbolično, metaforično, jer toplina asfaltai vazduha nekako kao da briše granicu između tela i leti je najjači osećaj da ste upali u „more ljudi“. Morate da popijete pivo da se osvestite i oporavite od tog osećaja.

S’ jeseni se to menja. Ko ima sreće da živi u nekom manje urbanom kraju sa više zelenila, ima priliku da njuši dim paljevine suvog jesenjeg lišća – što ume da bude prijatan miris ako se sa tim lišćem, u paketu, ne nalože i skripte od prethodne godine, neplaćeni računi za struju, tepisi puni buva i pobijeni orkovi tj. Uruk-hai.

Leto se simbolički izjednačava sa bezbednim boravkom u bari punoj tople vode. Jesen je za avanturu, i verovatno s’ jeseni mnogi od nas dobiju potrebu za polaskom u neku avanturu. Verovatno biste se, u nekom regresivnom postupku psihoanalize setili skenjavajućeg osećaja uoči prvog septembra. Tada treba krenuti u školu, još jedna runda borbe da idiotima, sledeći veći odmor tek na leto a nije sigurno da ćete preživeti zimu, pogotov ako morate do škole, u kojoj ste jedini učenik, da pešačite 100 km svako jutro preko brda i dolina i da pevate pesme koje teraju vukove i planinske pedofile ogrnute u vučje krzno  - jesu deca naše najveće blago, ali obrazovanje ne sme da trpi!

Jesen je, sa evolutivno-biološko-poetske strane, simbol za izlazak iz bare. Više ne plutamo u jednoj sferi koja nas sve spaja, i sad svako ide na svo put. Riba izlazi iz vode, dodiruje suvo tlo, ostali joj se rugaju i ona umire – ali joj kroz nekoliko ciklusa telo evoluira i dobije sposobnost koračanja ali i da se vrati u vodu. Kasnije, od svog tog kuršlusa nastane amfibija – ni na zemlji ni u vodi, a može i jedno i drugo. Čovek je amfibija.

Nova sezona skoro svega počinje na jesen – i serija, i škole, i fakulteta. Mnogi mlađani brucoš otisnuće se vozom, autobusom ili brodom iz svog rodnog kraja do mesta u kome prebiva neki od Univerziteta, slušaće malo rpedavanja, osetiti se pametnijim, u’vatiti nešto, potrgati lance i napijati se i drogirati k’o nenormalan. I posle toga će se unormaliti ili nastaviti sa drogerisanjem, zbog čega će mu okovi biti vraćeni a on lancima ponovo privučen u rodni kraj da završi makar višu poslovnu ili neki drugi go kurac. Ali, bitna je avantura. Prigrlite je. Nije to avantura poput onih letnjih – idemo do šume, do mora, do babine vikendice u Bačkom Jarku, gde ćemo razapeti šator, paliti vatre i razređivati psilocibe šampinjonima, i piti limun-pivo, pa se vratiti domu svome. Za ovu avanturu osećamo da je nekako više delatna, aktivna, nova – otosnite se na nju. Naučite kako da budete i vredan student, i da nađete neku da vam olakša kišnu jesenju depresiju (iako će vas ista baciti u zimsku depresiju kasnije), da ispratite tempo apsolvenata u alkoholisanju. Sve će to kasnije doprineti vašoj čvrstini. 

Jesen je vreme da se otisnete na delatnu avanturu. Bacitre pivo iz ruke, cevčice, limun, zaboravite na prošlost i zakoračite na jesenju kišu i jednom se, bar, obradujte predelu prošaranom sivim oblacima.