Deo 1: SNEG
Ebenizer Skrudž, pored toga što poseduje ime koje bi se lako moglo pripisati nekom psu (u formatu: rasa psa, lično ime psa) je jedan tipični kapitalista. Drkoš. Drkajlija kapitalistička potpuno neosetljiva na one tanane niti radosti koju može da priušti samo ljudska dobrota. On svoju zimsku depresiju leči isključivo parama, prezauzetošću poslom, za Božić on samom sebi organizuje trpezu prepunu kanonskih i nekanonskih božićnih đakonija, a potom slika sve to i saleće ljude na Fejsu hvaleći se kako se baš lepo nažderao toga dana i kritikujući ih kako su sami krivi što ne mogu da zarade za tako bogat ručak, nego se cela devetočlana porodica okuplja oko kuvane rotkve i parčeta ćureće trtice jer se mali Tim nije ove godine dovoljno podgojio za žrtvovanje. Ebenizer takođe mrzi i kada pada sneg, ali ne zbog onih dušebrižnika koji poludebilnim glasom pišu "sneeeeg" na statusu kako bi o novonastaloj klimatskoj situaciji informisali prijatelje koji žive u podrumu, samnici ili na dnu kace za kiseli kupus - ne, takve dušebrižnike mrzimo svi. A mrzimo i one koji se prave pametni dok muvaju maloletnice i brucoškinje govoreći im kako Eskimi imaju stotinu reči za sneg - nemaju, već su eskimski jezici poput nemačkog, u njima je vrlo izražena mogućnost da se od nekoliko reči stvori jedna poduža, kao na primer "Onaj veliki Sneško sa šargarepom zabodenom u dupe" na nemačkom može biti "Das Großeschneemannmiteinerkarottezeigtesichinseinenarsch". Eskimi možda imaju tek nekoliko osnovnih reči za pojave povezane sa snegom i ledom, a imamo ih i mi: pahuljica, led, sneg, inje, "cigančići" tj. ledena kiša, poledica, mraz, grudva, ledenica, susnežica, bljuzga, "belo govno", Sneško, Somboled, Frikom itd. Očigledno da je sneg sastavni deo života eskimskih naroda pa su čak i izučili veštinu pravljenja igloa, koji im, suprotno popularnom verovanju, ne služe kao primarno mesto za život već čisto kao jedna vrsta zaklona i spasa od smrzavanja ukoliko se nađu daleko od kuće, a bliži se noć ili oluja. Sneg je takođe koristan i svim ostalim narodima, ali na nekom drugom, psihološkom nivou, jer je to prirodni lek protiv zimske depresije.
Na koji način? Priča se po severnim fjordovima i jezerima, tundrama i tajgama, da svetlost ima terapeutsko dejstvo protiv zimske depresije. Skandinavci provedu skoro pola godine u zimskoj depresiji. Oni su se na nju navikli, zbog nje se ne ubijaju, jer žive u normalnom društvu koje ih od početka života, preko telelvizije i školskog sistema edukuje o tome kako da se nose sa ovom istinski neizbežnom pojavom. Skandinavci su masterovali sve aspekte zime, i imam utisak da ćeš od smrzavanja i gladi lakše crći u jednoj socijalno nezbrinutoj državi umereno-kontinentalno-aklimatizovanog Balkana nego u opskurnom Finmarku, najsevernijoj regiji Norveške.
Ebenizer Skrudž, pored toga što poseduje ime koje bi se lako moglo pripisati nekom psu (u formatu: rasa psa, lično ime psa) je jedan tipični kapitalista. Drkoš. Drkajlija kapitalistička potpuno neosetljiva na one tanane niti radosti koju može da priušti samo ljudska dobrota. On svoju zimsku depresiju leči isključivo parama, prezauzetošću poslom, za Božić on samom sebi organizuje trpezu prepunu kanonskih i nekanonskih božićnih đakonija, a potom slika sve to i saleće ljude na Fejsu hvaleći se kako se baš lepo nažderao toga dana i kritikujući ih kako su sami krivi što ne mogu da zarade za tako bogat ručak, nego se cela devetočlana porodica okuplja oko kuvane rotkve i parčeta ćureće trtice jer se mali Tim nije ove godine dovoljno podgojio za žrtvovanje. Ebenizer takođe mrzi i kada pada sneg, ali ne zbog onih dušebrižnika koji poludebilnim glasom pišu "sneeeeg" na statusu kako bi o novonastaloj klimatskoj situaciji informisali prijatelje koji žive u podrumu, samnici ili na dnu kace za kiseli kupus - ne, takve dušebrižnike mrzimo svi. A mrzimo i one koji se prave pametni dok muvaju maloletnice i brucoškinje govoreći im kako Eskimi imaju stotinu reči za sneg - nemaju, već su eskimski jezici poput nemačkog, u njima je vrlo izražena mogućnost da se od nekoliko reči stvori jedna poduža, kao na primer "Onaj veliki Sneško sa šargarepom zabodenom u dupe" na nemačkom može biti "Das Großeschneemannmiteinerkarottezeigtesichinseinenarsch". Eskimi možda imaju tek nekoliko osnovnih reči za pojave povezane sa snegom i ledom, a imamo ih i mi: pahuljica, led, sneg, inje, "cigančići" tj. ledena kiša, poledica, mraz, grudva, ledenica, susnežica, bljuzga, "belo govno", Sneško, Somboled, Frikom itd. Očigledno da je sneg sastavni deo života eskimskih naroda pa su čak i izučili veštinu pravljenja igloa, koji im, suprotno popularnom verovanju, ne služe kao primarno mesto za život već čisto kao jedna vrsta zaklona i spasa od smrzavanja ukoliko se nađu daleko od kuće, a bliži se noć ili oluja. Sneg je takođe koristan i svim ostalim narodima, ali na nekom drugom, psihološkom nivou, jer je to prirodni lek protiv zimske depresije.
Na koji način? Priča se po severnim fjordovima i jezerima, tundrama i tajgama, da svetlost ima terapeutsko dejstvo protiv zimske depresije. Skandinavci provedu skoro pola godine u zimskoj depresiji. Oni su se na nju navikli, zbog nje se ne ubijaju, jer žive u normalnom društvu koje ih od početka života, preko telelvizije i školskog sistema edukuje o tome kako da se nose sa ovom istinski neizbežnom pojavom. Skandinavci su masterovali sve aspekte zime, i imam utisak da ćeš od smrzavanja i gladi lakše crći u jednoj socijalno nezbrinutoj državi umereno-kontinentalno-aklimatizovanog Balkana nego u opskurnom Finmarku, najsevernijoj regiji Norveške.
Svakako da niko ne može odoleti čarima zimske depre, osim onih koji pate
od "letnje lelemudije" (zemlje ekvatorijalnog pojasa, subsaharska Afrika, prelepa
ostrvca Tihog okeana gde Bog još nije stigao ni da kaže dobar dan, itd.) i
"totalne kurcobolje" (Indija, Tibet, meditanti, narkomani, tupsani). Zima
podstiče na promišljanje i planiranje jer treba se na vreme obezbediti drvima i
šunkama. Nije pametno da za "prvu pomoć" uključujete kvarcnu grejalicu, jer je opštenarodno
poznato da ona za jedan sat potroši jednako struje koliko je Černobil proizveo
tokom celokupnog radnog veka.
Zima podstiče i na kreativnost, pa tako imamo
raznorazne pop-kulturne bajke i narodne legende o Deda Mrazu, imamo gomilu
svetiljki, čitav narod slavi ulazak u još jednu godinu koračanja ka apokalipsi,
kitimo jelke, pravimo Sneška Belića i uživamo u vandalisanju nad snežnim tvorevinama
koje su izgradila druga deca.
Sneg. Koliko samo deca i odrasli, iz dijametralno suprotnih razloga, vrište kada počne da pada prvi sneg. Ali, kao što postoji prirodan lek za afričku lelemudiju i indijsku kurcobolju - a u ovom slučaju konkretan lek se sastoji u tome da se tamo pošalju belci imperijalisti koji će induse i afrikance tlačiti, izrabljivati ili međusobno zavaditi kako bi se sami pobili – tako postoji sneg kao prirodan lek za zimsku depresiju. On ne samo da pomaže biljkama da se ne smrznu, nego utiče i na čovekov mozak pojačano reflektujući svetlost Sunca i Meseca čime, logično, ljudsko oko prima više svetlosti. Lepši je doživljaj posmatrati utihle snežne poljane nego prizore ogoljenih grana, pokislih crepova i sivog betona. Iako mnogi misle da je hejtovanje „belog govneta“ znak da su odrasli, jer se istom raduju samo glupa mala deca koja ne moraju da ga čiste, ipak je to još jedan način na koji priroda stara o nama.
Sneg. Koliko samo deca i odrasli, iz dijametralno suprotnih razloga, vrište kada počne da pada prvi sneg. Ali, kao što postoji prirodan lek za afričku lelemudiju i indijsku kurcobolju - a u ovom slučaju konkretan lek se sastoji u tome da se tamo pošalju belci imperijalisti koji će induse i afrikance tlačiti, izrabljivati ili međusobno zavaditi kako bi se sami pobili – tako postoji sneg kao prirodan lek za zimsku depresiju. On ne samo da pomaže biljkama da se ne smrznu, nego utiče i na čovekov mozak pojačano reflektujući svetlost Sunca i Meseca čime, logično, ljudsko oko prima više svetlosti. Lepši je doživljaj posmatrati utihle snežne poljane nego prizore ogoljenih grana, pokislih crepova i sivog betona. Iako mnogi misle da je hejtovanje „belog govneta“ znak da su odrasli, jer se istom raduju samo glupa mala deca koja ne moraju da ga čiste, ipak je to još jedan način na koji priroda stara o nama.
Takođe, ukoliko ste „gušter“ u nekoj
od partija za ispiranje mozga socijalnim slučajevima, sneg vam pruža priliku da
se pokažete, time što ćete u ime partije podmetnuti leđa i očistiti sneg na
javnim mestima da biste navodno olakšali život sugrađanima. Ili, sa druge strane,
ukoliko ste nezaposleni, možete se nadati da će biti bar nekoliko dana u godini kada
ćete dobiti lopatu u šake i čišćenjem zaraditi bar neku dnevnicu. Sve naplatite, ništa
nemojte raditi iz osećaja dužnosti i dobrote jer u dobu koje je monetarizovano
od strane ljudi poput Ebenizera Skrudža, svako ko pomogne nekome, makar i babi da pređe ulicu (ni za babe nema džabe), a
to ne naplati ili bar ne objavi na Fejsbuku da ceo svet zna, taj je idiot i
naivčina - treba mu sipati snega zavrat, probosti ga ledenicom, zavezati ga za kolac na poljani dok pada ledena kiša, gurnuti na poledicu, usoljenog prodati Eskimima... Why? Because he took our jobs!
Deo 2: PRAZNICI I OBEĆANJA
Krajem godine imamo i praznik Božića, na našim prostorima poznat kao Njihov, Mađarski, a u ozbiljnijim slučajevima hejt-krajma i Šokački, retko kad katolički Božić. Ali nema veze, dve nedelje kasnije ćemo se osvetiti slavljenjem drugog Božića, koga od milošte zovemo Naš, Pravi, a nekad čak i pravoslavni, tada ćemo svi mi koji ćemo „jedini otići u Raj“ terati šokcima i đarmama inat posteći jedan dan pre praznika, jedući samo ribu jer riba nije meso, što ćemo nadoknaditi tačno u ponoć mrsnom slaninom i komadima svinje žrtvovane na dan posta. Palićemo velike badnjake kako bi mali Isus mogao da vidi put, ne znajući da ustvari palimo lomaču paganskom bogu Koledu kako bi imao snage da se izbori sa boginjom zime Moranom. Nemojte samo bacati petarde u badnjak ili paliti traktorske gume kao što su neki radili pred crkvom prošle godine pa su time uplašili malog Isusa, zbog čega je zima potrajala do maja.
Nova godina je, iz nejasnih razloga vrlo radostan dan. Matorci pak kažu da se ne treba radovati Novoj godini jer ste tada za godinu dana stariji, iako to nema veze sa životom ukoliko ste rođeni u bilo koje drugo vreme osim 31. decembra u ponoć. U većini zemalja, Nova godina je mnogo ozbiljniji praznik od Božića, a uzrok tome su sekularizacija i komunizam. Ipak, u zemljama bez komunističke prošlosti, poput Amerike (Amerikanci su inače vrlo religiozni iako je država sekularna), kao i sve sa engleskog govornog područja primat daju Božiću, onom što ga zovemo Njihov Božić, to je pravi event, a Nova godina je partijanje, drogiranje, prepijanje, slavlje, orgije i ... davanje novogodišnjih obećanja.
Svi smo bar nekad dali novogodišnje obećanje, eksplicitno ili u sebi. Evo kako izgleda jedno prosečno-tipično novogodišnje obećanje: „Prvog januara, u ponoć, ja prestajem da pijem, pušim, drogiram se, tučem ženu, jedem svinje i goveda, spavam do uveče i bdim celu noć, a postajem = vegan meditant koji trenira redovno leže u deset ustaje u sedam osam ujutru u vr' glave džogira svako jutro brije se svaki dan disciplinovan je kao gardista i čini sve duhovne i fizičke napore ka postizanju prosvetljenja. Ali, samo jedno ali: molim vas, ja vas molim, kao boga vas molim da mi dopustite da samo to jedno veče trideset i prvog decembra tekuće godine, do ponoći žderem prasad, pijem neograničeno rakije i piva, mešam pića i droge, oslobodim se svih kočnica, bar to jedno veče...samo to vas molim.“ I naravno, krenu da se prežderavaju kao da im je poslednje jer su dali zavet pred Boginjom Novogodišnjom Jelkom da od sutra prestaju sa svim tim aktivnostima. A da li su zaista prestali, da li im je zaista to bilo poslednje veče da puše, piju i drogiraju se? Ne računa se ako su se predozirali!
Čudan je taj linerani mehanizam našeg mozga. Vidimo tu novogodišnju noć kao neku prekretnicu, ali život se ne deli na „pre“ i „posle“, život je tok. Mozak jeste moćan da odluči i natera nas da sprovedemo promene u životu, ali trebamo ga pravilno koristiti. Psiholozi kažu da postoje određeni „dugmići“ na mozgu koje valja pravilno pritiskati da bi došlo do promene. Mozak je poput kontrolne table - ako za njom imate Homera Simpsona koji će iz nehata „ispritiskati sve dugmiće“ onda može doći do kuršlusa. Nije čovekov mozak igračka, mada ga neki tako gledaju...pogotovo oni koji drže ljudske mozgove po teglama, potopljene u formalinu, i povremeno ih vade kako bi njima igrali fudbal. Ali, novogodišnji praznici, uključujući i propratna obećanja, su još samo jedan vid borbe protiv depresije, zavaravamo se kako smo duhovno jaki, iako smo vrlo slabašni i nestabilni.
Ovaj metalni kurac uzima poslove hiljadama gladnih ljudi sa porodicama. Nije ni čudo što gomila radno sposobnih čami na birou.
Deo 2: PRAZNICI I OBEĆANJA
Krajem godine imamo i praznik Božića, na našim prostorima poznat kao Njihov, Mađarski, a u ozbiljnijim slučajevima hejt-krajma i Šokački, retko kad katolički Božić. Ali nema veze, dve nedelje kasnije ćemo se osvetiti slavljenjem drugog Božića, koga od milošte zovemo Naš, Pravi, a nekad čak i pravoslavni, tada ćemo svi mi koji ćemo „jedini otići u Raj“ terati šokcima i đarmama inat posteći jedan dan pre praznika, jedući samo ribu jer riba nije meso, što ćemo nadoknaditi tačno u ponoć mrsnom slaninom i komadima svinje žrtvovane na dan posta. Palićemo velike badnjake kako bi mali Isus mogao da vidi put, ne znajući da ustvari palimo lomaču paganskom bogu Koledu kako bi imao snage da se izbori sa boginjom zime Moranom. Nemojte samo bacati petarde u badnjak ili paliti traktorske gume kao što su neki radili pred crkvom prošle godine pa su time uplašili malog Isusa, zbog čega je zima potrajala do maja.
Nova godina je, iz nejasnih razloga vrlo radostan dan. Matorci pak kažu da se ne treba radovati Novoj godini jer ste tada za godinu dana stariji, iako to nema veze sa životom ukoliko ste rođeni u bilo koje drugo vreme osim 31. decembra u ponoć. U većini zemalja, Nova godina je mnogo ozbiljniji praznik od Božića, a uzrok tome su sekularizacija i komunizam. Ipak, u zemljama bez komunističke prošlosti, poput Amerike (Amerikanci su inače vrlo religiozni iako je država sekularna), kao i sve sa engleskog govornog područja primat daju Božiću, onom što ga zovemo Njihov Božić, to je pravi event, a Nova godina je partijanje, drogiranje, prepijanje, slavlje, orgije i ... davanje novogodišnjih obećanja.
Svi smo bar nekad dali novogodišnje obećanje, eksplicitno ili u sebi. Evo kako izgleda jedno prosečno-tipično novogodišnje obećanje: „Prvog januara, u ponoć, ja prestajem da pijem, pušim, drogiram se, tučem ženu, jedem svinje i goveda, spavam do uveče i bdim celu noć, a postajem = vegan meditant koji trenira redovno leže u deset ustaje u sedam osam ujutru u vr' glave džogira svako jutro brije se svaki dan disciplinovan je kao gardista i čini sve duhovne i fizičke napore ka postizanju prosvetljenja. Ali, samo jedno ali: molim vas, ja vas molim, kao boga vas molim da mi dopustite da samo to jedno veče trideset i prvog decembra tekuće godine, do ponoći žderem prasad, pijem neograničeno rakije i piva, mešam pića i droge, oslobodim se svih kočnica, bar to jedno veče...samo to vas molim.“ I naravno, krenu da se prežderavaju kao da im je poslednje jer su dali zavet pred Boginjom Novogodišnjom Jelkom da od sutra prestaju sa svim tim aktivnostima. A da li su zaista prestali, da li im je zaista to bilo poslednje veče da puše, piju i drogiraju se? Ne računa se ako su se predozirali!
Čudan je taj linerani mehanizam našeg mozga. Vidimo tu novogodišnju noć kao neku prekretnicu, ali život se ne deli na „pre“ i „posle“, život je tok. Mozak jeste moćan da odluči i natera nas da sprovedemo promene u životu, ali trebamo ga pravilno koristiti. Psiholozi kažu da postoje određeni „dugmići“ na mozgu koje valja pravilno pritiskati da bi došlo do promene. Mozak je poput kontrolne table - ako za njom imate Homera Simpsona koji će iz nehata „ispritiskati sve dugmiće“ onda može doći do kuršlusa. Nije čovekov mozak igračka, mada ga neki tako gledaju...pogotovo oni koji drže ljudske mozgove po teglama, potopljene u formalinu, i povremeno ih vade kako bi njima igrali fudbal. Ali, novogodišnji praznici, uključujući i propratna obećanja, su još samo jedan vid borbe protiv depresije, zavaravamo se kako smo duhovno jaki, iako smo vrlo slabašni i nestabilni.
Samo da završim ovu sesiju WoW-a, odgledam par pornića i bacam se na dijetu. Prošle godine me omeli oni što su izbacili novi čips sa ukusom prasećeg pečenja pa sam se navuk'o.
No comments:
Post a Comment