JESENJA BAJKA: SMRT GLUPOG AVGUSTA

Likovi: Glupi Avgust, oličenje ludosti i bezbrižnosti karakteristične za leto. Mabon, bog jeseni, poslat da pokopa Avgusta kad mu dođe vreme. Morana, bognja zime, očarava Avgusta i pridobija ga da je prati do Severa. 

Naravoučenije: Pod vlašću smo nečega što veće je od nas.

Narrator Horodver:

Sa Severa vazduh donosio je tugaljivu kišu
Što rasteraše ljude sa trgova i plaža
Mučnina i nelagoda svu živost nam sišu
Svo šarenilo leta umire u sivilu tome.
Sumornost se ustali međ’ živalj
I oni što ne mogaše da prigrle tamu
Ostadoše zaposednuti čarima letnje sete
Iako ophrvani strahom, srce siđe im u pete
Oblaci se tope i kiša zemlju spira
Sad došlo je vreme da žetva se ubira
Prikolice pune jesenjeg zlatnog ploda
Letina se skuplja i predstoji nam gozba
Čitav krajolik kao da je počeo da vene
Svo zelenilo iščezlo je, i vreme je da
Odvažno se na put krene.

Jednog Lugnasada, septembra prvog
Kukuruzi su se prevozili i cepala drva
Avgust Glupi o letu neprežaljenom peva
A jesenji car Mabon shvata da budali šamar treba.

Glupi Avgust: Daj do jutra da bančimo i na vrelome asfaltu izležavamo se, da lude noći provodimo goli pod drvećem na plaži,  i prosipamo pivo ženama međ’ dojke. Kad Sunce se po zenitu prospe, surduknite mi  leda u visoke čaše, crvene lubenice isecite na kriške sočne, neka žurka počne i nikad ne prestane. Ljudi neka putuju do mora, sela i planina, da posete ceo svet, i kućama da se vrate.

Mabon: Sad ispao si retard, ali ne samo zato što plitak i perverzan si, već kao svaki retard ti malo si okasnio, tvoje vreme već je prošlo. Vidim baba već pabirči oraje i grančice za zimu, skupljaju se šljive i grožđe se bere – da rakije bude što zgrejaće nas u danima hladnim. Čarape se iz ormara vade, kijavica i grip preuzimaju vlast, ogrću se kaputi i košulje dugih rukava, gotičari cmizdre kao što kiša sipi sa mrgodnog neba.

Glupi Avgust: Daj ljudima još jednu šansu, povuci se na tren. Ne poženiše se svi koji toga vredni bili su.

Mabon: Ko je vredan a ko ne, nek’ presudi naredna zima! Pa ne može nesposobnjaković svaki poroda da ima, i seme trulo po svetu da seje dok decu mu drugi hrane. 

Glupi Avgust: Bar zbog dece što su sada u klupama žuljavim, daj odagnaj sebe bar još na mesec dana.

Mabon: Njima srca ću zaposeti dok pišu “Jesen u mom kraju”. I nova sezona omiljenih serija im kreće.

Glupi Avgust: Ali, oni se puno tome obradovat’ neće. Ni deca, a ni roditelji što celu platu na školovanje dece moraće da daju. Leto im je dalo nadu, avantura im pred očima sijaše: pubertetlija se svaki nad’o da će ćaletu da uzme kola, i da odvoza se u krajeve tople gde na vrelom pesku konzumirati će ženska tela puna pohote. Daj Mabone, jesenji brate, učini da nade im se vrate. Kraj leta otužan je kao prevremena ejakulacija, kao kad u sred “Miljacke” u kafanu upadne ti racija. 

Mabon: Nosi se i ti zajedno sa poređenjima tvojim. Ako ti se ne mili atmosfera koju donosim, prikači se na vaj-faj onog jata roda, dogovori se sa njima, pa idite na jug - tamo možda čeka vas sloboda. Idi u Paraliju pa tamo puštaj “Miljacku”, čuo sam da sada aranžmani su na popustu. Jer ovde više neće biti sedenja pod suncobranima u pešačkoj zoni, gde pijete sokove od limuna i nane, sad poslaću vetrove da namesto konobara pepeljare vam prazne. 

Glupi Avgust: Sav dokoni narod sad povlači se u kafiće, u selima naveče ljudi pale suvo lišće, dim uvlači se svuda, i dok kroz ulice probija se okasnela zora, grakće gavran, peva da smrt je blizu i da “sve je mora”. Još malo pa vuci će se spuštati sa visina, kad sve prekrije beli sneg, tad klaće ovce i srkaće im tolu krv, samo da utole žeđ.

Mabon: Evo piši SMS Morani što se toga tiče. Ja sneg ne tvorim, nit’ vukove gajim.

Glupi Avgust: Ali teraš jezu ljudima u kosti, na zemlju bacaš maglu u kojoj skrivaju se aveti.

Mabon: Prihvati moj snažan savet, i kada pokopam te, ne izlazi iz zemlje dok ne probudi te visibabin cvet.

Glupi Avgust: Zašto hoćeš da ubiješ me, brate? Triseset i jedan dan, ja radost sam donosio, a sad da me u zemlju pokopaš tako.

Mabon: Veruj mi brate, nisam ti kriv ja, pod vlašću smo nečega što veće je od nas. Ja poslat sam da te suvim lišćem balsamujem, u plitak grob stavim. Do proleća ne izlazi,  jer zima za te opasna je, ako tada zatekneš se napolje – nestaćeš zauvek.

Glupi Avgust: Dozvoli mi bar da pripremim se ja za pokop. Još nedelje tri, nemoj mi se približavati. Daj kompromis da napravimo, nađimo se na sredini.

Mabon: Ne brini se! Vremena ćeš dobiti toliko da osetiš inerciju leta. Napojiću te statkim letnjim vinom, naješćeš se lubenica, kukuruza, baštenskog paradajza i mesa sa roštilja, biće dosta da preživiš zimu. Osunčaćeš se dobro još jednom na plaži, poslednji put prošetaćeš centrom metropole u podne, dozvoliću ti da naveče zasedneš u kafić na ulici i jedno točeno u grlo saspeš, a kad zavodoljan kreneš kući i zalegneš pod krošnjom drveta da spavaš, ubiću te ja podno toga stabla, očaraću te udobnostima zimskog sna. Tada ću te balsamovati opalim i vlažnim lišćem. U plitak grob staviću te da prezimiš, a kad proleće grane, ti probudi se i čekaj svoje letnje dane. 

Narrator Horodver:
Jesenji car Mabon obećano učini.
U plitak grob zakopaše Avgusta Glupog,
Kao žrtvu zemlji Mabon ga prineše
Na dan svetkovine svoje,
Dvadeset i trećeg septembra tog.
Od tada mesec dana prođe, Avgust trune
I humka mu ulegla se, prekrivena lišćem
I čini se da čitav svet zaboravi na njega.
Sad je vreme da se oblače kaputi,
Zaboravismo svi ko beše Avgust Glupi,
Sve čari svoje on odnese u grob.
Al’ ne mogaše se on pomiriti sa time
Setom nošen htede da izađe
Na površinu zemlje, još jednom
Još jednom pre hladne zime.
Raskopaše grob i zbaciše sa sebe gnjilo lišće
Kao bundeva pomoli se on iz tla.
To beše jedne Noći Svih Svetih
Kad veštica Morana obodom se šume šeće.
Ugledavši poluraspadnutog Avgusta, Morana priupita ga:

Morana: Izvini, ko si ti?

Glupi Avgust: Ni sam više nisam siguran. Izgleda da ja sam jedan veliki okean bez obala, bezobličan ali večan.

Morana: To je nešto najmudrije što do sada sam čula. Hoćeš li da sa mnom prošetaš se ti kroz maglu? Hajde, saputnika tražim već mesecima.

Glupi Avgust: A kuda idemo?

Morana: Tamo gde bogovi zime vladaju, u krajeve severne. Na korak od ambisa večnosti, gde zvezde su šarene i blistaju noćnim sjajem.

Glupi Avgust: Do pakla i nazad, sa tobom ću poći svuda, računaj da zbog tebe sam sa uma smetn’o. Ipak, reci mi Morano, ima li nade da Mabonu stanemo na put?

Morana: Na čarobnom Severu skupiću snage svoje i vratiti se ja na jug, poraziću Mabona, ledenicama probosti mu srce.

Glupi Avgust: Još jedan je to razlog da pođem sa tobom, jer upravo to želim i ja - da Mabona svrgnemo sa trona, i tada zavladaće zlatno doba, večno leto. Da li takav je naum tvoj, težimo li mi ka istom?

Morana: Samo veruj mi i prati me, to dovoljno biće.

Narrator Horodver: 
Nehajno obučen, kao za plažu, kroz maglu on krete
Jer očaraše ga svetlost što odaju je njene oči setne
I želeše da sa njom u savez stupi
Da ne bude on više Avgust Glupi.
Pola sveta prepešačiše za jednu noć
Izmoren al’ uporan on nastavi hodati za njom
A njen pogled osta hladan, odišući nemarom.
Zimoća mu se u kosti uvuče, a on je prati kao kuče
Postepeno, mraz ga proždire al’ on kao da ne primećuje.
Ako nekad poklekne, svojim glasom Morana ga privuče:
“Hajde, samo još malo, ako ti je do mene stalo!”
Saseče ga zima, odjednom se stropoštao
Na sred udoline prekrivene snegom.
Sevaju mu slike, šarenilo leta pred očima mu se vrti,
Dok let vrana nad glavom tvori mu mandalu smrti.
Planinska je hladna zora, gavran grakće “sve je mora”
Morana hladnokrvno reče “Izgleda da tako mora”,
Na rubu Severa ostavi ga mrtvog i nastavi svojim putem.
Ubiti ga nije htela već joj jednostavno ne beše stalo.
Dok on žele da ponovo oživi leto , zaustavi vreme
Da porekne Prirodni tok jer učini se da
Tako na svetu biće više radosti, a ne shvati da
Ni bogovi čak ne mogu sačuvati nas od prolaznosti,
Da duhovi leta tokom zime nigde neće naći spas.
Za klijanje, pokop, i za zrenje, za sve postoji čas
Jer pod vlašću smo nečega što veće je od nas.

ROMANTIKA, ZALJUBLJENOST – GDE SU NESTALI?

Ptice su romantična bića. Ljubavna veza između dve jedinke traje čitav život: jednom se zaljube, obljube prvi put i ostaju zajedno dok ih smrt ne rastavi. Potpuno u suprotnosti sa savremenim, modernim džibersko-sponzoruškim vezama kada se učesnici samo obljube, odu na par kafica da ih svet vidi, postave zajedničku profilku na fejsu, a potom on nju išamara i ostavi samo zato što se drznula kurva da prozbori par reči sa drugom osobom suprotnog pola, koja je pri tome i muško - za razliku od njega. 

Čovek se po mnogo čemu razlikuje od ptica: nije mu toliko lako da sere dok je u pokretu, u većini slučajeva (čitaj: u normalnim zemljama) ne lešinari za hranu, ali čini se da je najbitnija ta činjenica da mu se nekad zalomi da u životu ima više ljubavnih partnera: osim u slučaju ciganskog dogovorenog braka zarad okupljanja zlatnih zubiju njihovih dedova, konzervativne familije, ili pak apstinencije uzrokovane monaškim životom ili samovoljnom samokastracijom - što su, priznaćete, stvari za koje ptice nisu sposobne, živela evolucija, ftw!

Često koristimo reč “romantika” bez znanja o tome šta ona znači: obično je koristimo kada se dečko devojci udvara donoseći joj cveće na kućni prag, aploadujući Ser-Geja Ćetkovića na njen tajmlajn ili mlateći njene bivše momke kundakom po glavi kao Zoka Bosanac. Romantično je kad gore sveće, kad ne prdiš pred njom, kad je čuvaš kao Edvard Belu, uvek motriš na nju kao na plen iz žbuna podno njenog prozora dok te panduri ne odvedu i hemijski kastriraju ako je maloletna, kao u Edvardovom slučaju. Romantično je i kada je gurneš pod kola pa posle krvnički isprebijaš vozača jer je skot udario tvoju jedinu ljubav. Ljubav kao iz romana, kao iz Ane Karenjine, samo što tada nisu imali kola pa su se morali zadovoljiti skakanjem pod voz.

Reč “roman” stoji u korenu izraza romantika i upravo je to književni oblik usko povezan sa pokretom romantizma XIX veka. Romana nije bilo pre XIX veka: bilo je drami, komedija, mitova, dekreta, zakonika i recepata za kolače, ali romana ne. Glavna osobina ove vrste književnog dela je da tu postoji jedan glavni lik čija sudbina čini srž priče dok preplitanje njegove sudbine sa sudbinama ostalih likova čini radnju romana. Koristili su ga romantičari kao sredstvo izražavanja, da bi lupali kontru svenarastajućem racionalizmu i Prosvetiteljstvu koji su, poput okorelih štrebera, marili samo za nauku, objektivno spoznatljive činjenice i navodni progres čovečanstva, a romantizam je rekao “gikčine STOP, a vi braćo udarite žene tamo gde su najslabije, udarite na njihove emocije, strasti, maštu i senzibilitet, zavedite ih, budite srećni i množite se”. 

Koreni ove pojave sežu do šesnaestovekovne Evrope, kada su se pojavili društveni pokreti širokih razmera poput humanizma i renesanse. Svako dete i bez Wikipedije zna da renesansa znači preporod antičke kulture. Dobro, možda to ne zna onaj mali što sedi u zadnjoj klupi i masturbira na profesoricu istorije, ali ostali znaju. Nemački teolog Martin Luter (nije King, i nije Džunior) je tada sproveo reformaciju kojom je poreknut apsolutni autoritet Katoličkoj crkvi. Ako je neko od vas živeo u Srednjem veku, sigurno se seća da su tada Crkva i Bog bili i tata i mama i Gugl i Wikipedija, a bogami i Fejsbuk. Postojale su samo tri dobre reči: bog, bog i bog. Ti si bio ili car Dušan Silni (verovatnoća 1%) ili Smrda Mudić (verovatnoća 100%). Običnom srednjevekovnom evropskom čoveku, kmetu Smrdi Mudiću, je, kao i svakom normalnom građaninu u današnjoj Srbiji, oduzeto pravo da se bilo šta pita i da egzistira dostojanstveno kao čovek. 

Ali romantizirana predstava Srednjeg veka govori kako smo svi mi bili Dušani i da nam je svima bio silni, sadrži plemenite vitezove u blistavim oklopima koji nisu imali pametnija posla nego da spašavaju “dame u nevolji” (u realnosti bi je verovatno silovali i čerečili do smrti), i dalje volimo da verujemo da je takozvana “dvorska ljubav” cvetala širom bajkovite Evrope iako nam je Džordž Martin lepo opisao da su se tada takozvani ljubavni odnosi svodili na nagonski seks, ugovorene brakove, obaveze, a promakne i po koji incest. Tek kasnije je uvedena ideja romantične ljubavi, koja je ljubav u jednakoj meri kao što je gledanje pornografije seksualni odnos. Sve je to preterivanje.

Romantizam ističe emocije, maštu, strasti, sve ono što je individualno je u njemu prestavljeno kao uzvišeno i ne mari se puno za objektivni svet: “Baš me briga što će ceo svet da izgori u plamenu nuklearnog rata kada moja ljubav nije tu da zajedno gledamo taj vatromet!” Druga struja koja se javlja kao suprotnost romantizmu je realizam, a to je “ne interesuje me što ti misliš da cveće govori sa tobom opijeno prolećnim zanosom, stavljaj onu stvar na sto da je svi vidimo”. Realizam je smatrao da nisu osećanja bitna, već stvari. 

Uporedite realizam sa člancima na Cracked.com – činjenice, činjenice, evo da spomenemo kurac par puta da ne bude monotono, faking činjenice, crnački kurac, vrapčiji testisi imaju pola milimetra u prečniku i to je činjenica. Romantizam je, sa druge strane, poput pisanja ljubavne poezije u tami svoje sobe prepune postera Evanescence-a i preklanog Vile Valoa raspetog na hartagramu – možete tim stihovima puniti svoje statuse na fejsu, ali će na vašu poeziju vene seći samo latentno suicidalna maloletna gotičarka Maja NeštoNaLatinskomDaZvučiOkultno, i koja ima oko sto kila viška. Pokušala da se obesi ali puk’o kanap od težine, razočarala se u sve i od tada je prešla na gotik.  

Tinejdžeri vole da se zamajavaju stvarima poput romantike i pornografije, ali pitamo se gde su romantika i zaljubljenost nestali sada? Jer, za pornografiju znamo – emigrirala je na internet i preplavila ga. Kad smo bili mladi, i osim ukoliko nismo rođeni bezdušni, mi smo se zaljubljivali, delili komplimente devojčurama uzdižići ih do nebesa, pisali im pesme o zajedničkim šetnjama po kiši - kao da nismo imali većih problema u životu. Kao da smo ptice koje se samo jednom u životu zaljubljuju. Kako godine odmiču i mi polako ali bespovratno kročimo ka konačnoj destinaciji, batrgajući se po živom blatu sveta odraslih, drugi problemi počinju da nas more: kako staviti hlebac na sto, kako na’raniti decu, zašto se ja gojim, da li ću dobiti otkaz, gde je mojih soma evra od akcija Dinkiću pederčino, da li zarađujem dovoljno, jebote koliko ja potrošim mesečno samo na pivo i cigare! Ko pored ovog svega da nađe vremena za romantiku? Čak se i senzibilitet ka samom životu gubi. Postajemo robovi rutine i sirovih životinjskih strasti. Počinjemo da gledamo samo korist, a koja je korist od toga da godinama patim za nekom devojkom koja mene gleda samo kao druga dok ja gledam kako ona romantično i seksualno interaguje sa svima drugima osim sa mnom?

Čak ni klinci od petnaest godina više ne veruju u tu priču o romantici, oni hoće konkretne stvari. Koitus. A romantikom neka se bavi neko ko je plaćen za to. Neki zanesenjak, pijani književnik, neki dokoličar, izdržavano lice. Neka mu plate koitusom, crvenim vajfertima, kokošijim trticama za supu, dozvolom da jedared nategne vinjak iz flaše ili obrokom u narodnoj kuhinji.

Otužno je kada matorci pokušavaju da emuliraju romansu i naprasno se zaljube u šezdesetoj. Lepo poslovica kaže “ne veruj čoveku koji je navršio trideset godina”. Mogu polu-dede i polu-babe pokušati da ožive taj tinejdžerski osećaj romantike, što se zove “kriza srednjih godina” i što uopšte nije romantično osim u filmovima spravljanim zarad smirivanja hormona neostvarenih i potrošački nastrojenih žena u menopauzi. Ponašaće se zaljubljeni matorci klinački i zaneseno, kao Bora Čorba kada na krilima pegaza uleće u vaginu dvadesetogodišnjakinje da posrče sokove sa njenog izvora mladosti. Ali to je samo bedan pokušaj povratka u doba koja je davno prohujalo. “Eh da mi je ova pamet bila kad sam bio srednjoškolac”, kažemo, ali, prava čar je u tome što tada nismo imali tu pamet: jer da jesmo, ne bilo svih onih ludorija, zaljubljivanja, napijanja zbog neuzvraćene ljubavi, da smo tada bili pametni, možda bismo se zapitali “šta se koji kurac ja vrtim oko ove kada je očigledno da neće”, da smo pamet imali, možda bismo gledali kako da stvorimo novac, i ne bismo gubili vreme na te romantične gluposti. Sva sreća je da nismo. 

BAJKA ZA DOBRO JUTRO: SVETI SAVO I FARMERI

Još jedna sezona čuvenog rijalitija je počela, u ovom univerzumu u kome vreme je odavno stalo. Ovoga puta okupljena je čudna družina koja se na estradu probila uglavnom preko interneta i blamatičnih youtube snimaka. 

Likovi su:

Propaganda iz Zrenjanina (poznat po mudrosti: Ono što većina kažu o ovome nije istina), 

Đeljanja (što decu nije čkoluvala), 

VanKlad Žon (poznat po zaplitanju jezikom u pijanom stanju),

Zlostavljačč (nije siguran da je zlostavljao decu a mi mu ne verujemo), 

JBG (poljoprivrednik, pola čovek-pola jebiga), 

Da vučem (il' da duvam, urnebesni od života odvaljeni deda koji je natezao alko-test i policajac ga snimio privatnim mobilnim),

Mimi Oro (poznata po fejsbuk starletisanju), 

a tu su i sveti Vaslilije Kačavenda (svešteno lice poznato po snimanju pornića sa maloletnim muškim osobama), 

njegov sapatnik Pahi koji je stara garda što stekao je slavu još pre ekspanzije interneta, 

a tu su i mladi glasovi Srbije kojima nije potrebno posebno predstavljanje: Rakija-Šampanjac i Ceca Juca. 

Urednik programa za ispiranje mozga je stekao utisak da je vrlo dobra ideja okupiti ovakvu družinu na jednom ovakvom mestu, samo nije jasno zbog čega u ovu emisiju pozivaju likove koji su svoju slavu stekli preko interneta kada ljudi koji gledaju Farmu nisu ni čuli da postoji internet. Ali, oprostićemo im taj propust. Ovde ekskluzivno prenosimo transkript 5.večeri. 

5.veče, zasedanje ukućana....

ORO: Ove seljačine me teraju već drugi dan zaredom da čačkam kravlji šupak, meni to ne priliči ekstravaganciji ove dame kao što je poput mene.

PROPAGANDA: Ja mislim da, ovo, što većina sada glasa, da to je, nešto kao većina misli da ćeš ti da pobediš, ali mislim da je to već odlučio Popović Sale. Znate, kao, to je neka propaganda, većina da gleda a da ne zna šta im se stvarno u životima dešava.

ORO: Ma taj kravlji šupak ni nije baš u rangu lepotice poput mene. Mislim, nije emacnipovan kao ja.

PROPAGANDA: Koji šupak? 

ORO: Ma Sale Popović. On mi kaže da starleta u usponu mora sve da zna da radi, juče sam baš vežbala na njemu da muzem bika. On kaže da svaka starleta mora da zna to da radi.

PROPAGANDA: Eto, ja lepo kažem, on te koristi da bi ispunjavao svoje seksualne naboje.

ĐELJANJA: Mene je iskoristio nekoliko puta pa toliku decu ne mogu da 'ranim više, ne mogu da i' nateram da odu da rade da prose, a neće ni u čkolu kažu hoće da budu u Zvezde Granda i da gledu mamu na farmu.

PROPAGANDA: Hajde ljudi mi da se organizamo i da pobijemo Sašu. Mislim da je on američki špiun, da nas hoće da natera da glumimo ode kako bi skrenuo misli naroda koji nema leba i za cigare. 

RAKIJAŠAMPANJAC: Bar mi ovde imamo da pijemo i rakije i piva. E to me podseti na onaj vic... čekda se setim....čekaj... Ne mogu da se setim....

JBG: E jebi ga.

ZLOSTAVLJAČČ: Koga da jebem? Da jebem Sašu? Neću ljudi, mene su pogrešno shvatili kada sam rekao da sam zlostavljao decu. Ja sam ih samo tukao vojničkim kaišem, pečenim svinjskim repovima i ralima za bikove. Nisam ih zlo..zlas...ma razumete.

KARČI: Nisam ih ni ja, ako me razumete. Mislim, ja sam to pošteno platio, ja sam dosledan hrišćanin. Davao sam im i poklone i kenjali su u moju zlatnu wc šolju. Nisam ja kao ovaj Pahomije što skriva cigančiće ispod mantije.

PAHI: A šta ja mogu što volim decu? Inače, Đeljanja, jebo sam ti sina. Aj kad smo kreuli sa priznanjima.

ĐELJANJA: Kojeg?

PAHI: Izmira.

ĐELJANJA: Izmir je žensko! A je se zapitala ko je oplodio moju dvadeset prvu ćerkicu, rodila žensko dete sa bradom, a u našu familiju žene imaju samo brkove, kao ja i Ceca.

CECA JUCA: Ja nemam brkove.

ĐELJANJA: Ma ne ti nego Ceca, bre, Ceca...ona je ustvari bila...



(PREKID, USKOČNE REKLAME)

Reklame: Imate problema sa probavom? Zapekli ste se jer ste ceo dan gledali TV izaboravili da odete na toalet? Imamo rešenje za vas! Gledajte FARMU PLUS! Najbitniji kadrovi iz dnevnih avantura vaših idola u 20 urnebesnih minuta! Svakoga dana tačno u podne, pravo vreme kada šampioni kenjaju!

Reklama2: Nemate para da otplatite kredit? Deca nemaju šta da jedu? Stariji sin gleda kako da šmugne odavde čim završi faks? Mlađa ćerka se jebe sa gradskim đilkošima kako bi imala novaca za šminku? Ma ko ih jebe sve, zavalite se i uživajte u MB pivu! MB pivo, domaće a naše!

(15 min reklama.... povratak na farmu...)


ORO: ...i tako mi on priča da će da me progura na scenu, da ću da pijem skupe koktele u separeima po splavovima, a da za uzvrat traži samo jednu uslugu...

JBG: Jebi ga.

ORO: I onda me zove njegova žena i kaže kurvo to što misliš da imaš sa mojim mužem je samo farsa...

JBG: Jebi ga.

ORO: A ja kažem pa nisam ništa, mislim, otkud ja znam da je on njen muž, nema burmu, a ne mogu tek tako da kažem...

JBG: Jebi ga.

ORO: ...iskuliraj kravo matora, pa je sam emancipovana dama, ja ću da pušim tvom mužu u separeu dok ti gledaš Preljubnike i misliš "kakvi skotovi". Ne znam šta da radim...

JBG: Jebi ga.

ORO: ...kako da se postavim, mislim, hoću ja karijeru, ali ne znam kako da dobijem tu prvu priliku da se pokažem...

JBG:Jebi ga.

ORO: ... da se pokažem.... A jel ti mene uopšte slušaš matori?

JBG: Da, slušam te celo vreme. 

ORO: Pa šta onda stalno govoriš „Jebi ga, jebi ga“?

JBG: Pa dajem ti predlog u vezi tvoje nedoumice! Kažem „Jebi ga“ - idi i jebi ga, on će ti obezbedi prođu! Neće njegova žena znati, on ima takvih kao ti milion, samo opušteno.

KARČI: Rakija, šampanjac?

RAKIJAŠAMPANJAC: Može, mož... a nemoj, ti ćeš da me napiješ pa ćeš da me jebeš.

CECAJUCA: Može ovde.
„Popij me kao lek 
 produžiću ti vek
 uzmi me kao dar
 i nikad nećeš biti
 sam ni star“
O, Karči, zašto me bodeš alatkom u leđa?

KARČI: Pa sad...star jesam, ali se dobro držim. Mada bih voleo malo tvoje mladosti da popijemmmm...

PAHI: Stani u red, pedofilu jedan! On je moj. Vidi ga kako je lep i mastan... Znoj bi mu sačela liz'o.

KARČI: E Pahi, vidi se da stara si baraba!

CECA JUCA: 
„Prava si napast ne daš mi mira
svuda me pratiš to me nervira
ja hoću ljubav, hoću da patiš
za mnoge grehe jednom da platiš“

PAHI: Pogod ime i baci me u sevdah! Mali, kad se svetla pogase, bićeš moje malo prase! Pa će biti „skviiilll pigi, skviiiiiilll“! Drugu ćeš ti pesmu tad da pevaš! Na primer: Ja još spavam, po navici...

CECA JUCA: U tvojoj majici, tvojoj majici, ja još spavam...

PROPAGANDA: Mitrović ti izgleda metaforički spava u majci već godinama. Ta propaganda vam je isprala mozak. Ja kažem, što većina sluša i gleda, to nije umetnost, to nije istina. Ja ne bih gledao ovo sranje u kome učestvujemo, to Amerika sve forsira na televiziju da ne misli narod kako je gladan, i žedan, i glup...

VAN KLAD ŽON: Ma krjbre glp, ščkjtbm...

DA VUČEM: Ma kj bre hehehhe, žedan, jbmti, gle kila rakije ovde, heheeee, cugajjj gaaaa!

ZLOSTAVLJAČČ: Aj ostavite čoveka, pogreši čovek, nije on tako mislio...zlzlozlzlzl! Mladiću, ovo su pošteni ljudi, a verovatno piju jer nemaju hrabrosti da pogledaju realnosti u oči.

PROPAGANDA:Jovan Dučić reče „Čovek koji nije hrabar ne može biti ni pošten, jer zapoštenje su potrebne žrtve kakve kukavica ne ume...“

CECA JUCA: Kukavicaaaa, nisam znala da si takva kukavicaaa...

VAN KLAD ŽON: Kuck...Kukavica! Ščp bembembem ti mali mater!

DA VUČEM: Ša ću da ti produvam čmar mali!

PAHI: Nemojte, on tako peva stalno jer njemu je pao kotlić pasulja na glavu dok je Cecina pesma išla na kasetofonu. Razumite dete. 

ORO: Kakav moralni šljam ja gledam oko sebe, sačuvaj me bože! A samo sam htela da budem famozna i ništa više! Isuse!

CECA JUCA: Daj mi lavlje srceeee...

PROPAGANDA: To je ono što većina misli, da je pakao oko nas, ali nije, to je u nama, pakao to su drugi. Ako razumete šta sam hteo da kažem većini.

KARČI: Jeste, jeste, to je propaganda! Većina misli da sam ja jebo dečake jer postoji snimak! Ali to što je većina videla ne znači da je to istina! To je propaganda đavola vatkanskih, hteli su da naprave zaveru, iskušali me, opili me, drogirali, sve su oni krivi! Masoni!

ĐELJANJA: I nisam ja kriva što imam čopor unučadi, to je ovaj Pahomiju napravijo! Reko da ne sme ćera da mi abotira, to Bogo ne voli, treba da bude više dece! Masnon!

VAN KLAD ŽON: On, on, on ti napravio! Hahahha, Masnomasnomanso Džon!

JBG: E jebi ga. 

Pahomije: Vi ste svi masoni jer optužujete mene da sam mason! Ja samo volim decu! Ali stvarno!

PROPAGANDA: Ljudi, vi ne shvatate da Saša hoće samo da se svađamo kako bi povećao gledanost! Pa on je mason, kako niste shvatili do sada...? 



(NAGLI PREKID, USKOČNE REKLAME)

Reklama: Imate problema sa genitalijama? Letnji svrab u predelu mošnica? Nemate frke, od sada tu je Super-Češko! Super češko! Češko, a nije pivo!

Reklama2: Vaše ukućane nervira smrad duvanskog dima u sobi? Ne želite da izađete napolje da ispušite jer vam nije merak da pušite sami? Kožne cigare. Ekološke,nema dima, jednu možete koristiti više puta uzastopce. Probajte naše Kožne cigare! Svaki stoti gledalac osvojiće po jednu! Kožne cigare!

(KRAJ REKLAMA)



JBG: Jebi ga. Šta se to upravo desilo sa onim čovekom... 

ZLOSTAVLJAČČ: Propaganda ode, nabio ga bik na rogove. Kako je samo uleteo taj bik u ovu sobu, to mi nije jasno... Kako se uopšte zvao čovek, bog da mu dušu prosti? 

JBG: Jebi ga, zvao se Propaganda. Na kraju, mi ne znamo ni kako se mi zovemo. Sem ove dvojice sveštenih lica, ali dobro, ipak je bila  velika propag...

ZLOSTAVLJAČČ: Šššššš! Ne pomnji reč na p!

JBG: Koju reč, jebi ga? Evo neću na p! Reći ću dve reči na slovo i: prva je Izete mi kurac, a druga je - ispiranje mozga! A jebi ga, ja sam čovek seljak, koji pošteno radi i koji mrzi to što sada njegova poštena porodica sad bleji ispred TV-a gledajući ovo sranje! Mico, ljubavi moja, Duško sine, Stanoja, ćerko i zenice oka moga, ovo je ispiranje mozga, upamtite, ovo je ispiranje mozga, ovoje ispiranje mozga, zapamtite, ovo je ispiranje mozga, naranite piliće i namirite stoku ako se ja ne vratim, ovo je ispiranje mozga, ovo je masovna hipnoza...


(OPET NAGLI PREKID, USKOČNE REKLAME)

Reklame: Nemate para da naranite stoku? Ili vas možda mrzi? Ne brinite se, drugi je hrane za vas, vaše je samo da odete u Maxi i kupite Matijević salamu. Svaki deo svinje je ukusan, kako kaže stara poslovica, i mi smo ih posebno samleli i upakovali za vas! (O indikacijama i nepoželjnim podrigovanjima, kao i o netoleranciji na otrove posavetujte se sa vašim dedom jer ko vas jebe. Proizvod može sadržati tragove petlove ćube, kljunova i pernate mase) Prijatno!

Reklama2: Đoša kaže: Možda moj batko nije za mene našo blago, ali je našo nešto većo! Otkrijo mi je ljubav mog života. Ali nisamo mogli du imamo decu jer gu je mali zakazivo od previše špricer i rakiju od šljivu. Ja sum gi teo i teo ali nesajem mogo da susuzdržim od pijenje u večernji sati. Potom smo pozvali kućni lekar Bodu Tajson, što leči starilititet i bračni odnosi. Ženče mi zatrudnelo za tren oka, i mi smo izlečeni, sad gi je porodica u zdravlju i okupu! Kućni lekar Boda Tajson – leči steril...ster...sretil..e jebem li gi, ono kad ne može da imaš bebu, i vraća samopouzdanje u vaši domovi! Kućni doktor Boda Tajson!

(KRAJ REKLAMA)



ORO: Ne znam šta bi čoveku, samo se skljokao. Pošten čovek i tako ga skljokali – zbog poštenja! Plašim se da i mene neko ne ubije zbog mog poštenja, hoću odavde. Ali moram da se probijem nekako u svet poznatih, ali onaj moj neće da ostavi ženu. Kukavica! Nisam znala da je takva kukavica! Ali, kao da sam čula da postoji jedno rešenje za ovakve situacije koje je sada moderno...

CECA JUCA: Pusti me da raskinem s' njom, umesto tebe jaaaa!

ORO: ...ali nekako ne mogu da se setim koje je to rešenje. 

RAKIJAŠAMPANJAC: E ljudi, setio sam se vica. Ide ovako: pošli meda i zeka u šumu da... ne čekaj. Ide: Idu dva vuka šumom, jedan zavija a drugi odvija, hahahaha! Ili, kako znate da je plavuša premlada za seks? Kada morate da joj imitirate zvuk aviona pre nego što joj ga stavljate u usta! Ne avion, nego... ono. Haha!

PAHI: Odvratno!

RAKIJAŠAMPANJAC: Šta odvratno? Nije smešno?

PAHI: Pa to da je premlada. Nikada nije premlada, pazi šta ti Pahi kaže. Moraš to da znaš, ni ti nisi više tako mali...


(UPADA SAŠA SA EKIPOM)

SAŠA: E pošto ovde preti da se pretvori u jednu masovnu gej-pedofilsku orgiju, a nama nažalost RRA ne dozvoljava da takav sadržaj emitujemo, evo imam predlog. Neki gledaoci tražili su da im se dovede Sava Kikindski. Sad, pošto nismo u mogućnosti da čoveka dovedemo u fizičkom obliku, jer se on, je li, upokojio,mislili smo da prizovemo njegov duh da bude sa nama i ispriča nam par stvari. Evo, pročitajte ovu bajalicu za medijaciju i prizovite ga.

ĐELJANJA: A ko da čita? Ja nesam čkoluvala, ne znam da ti čitam. Ali mogu ti čitam sa dlan... Uuuuu, videm da će ti Đavo kopitama gnječi u facu.

PAHI: Ja ću da čitam, znam sa tim stvarima! Ali neko mora da bude medijum. Neko mora da mi pozajmi svoje telo. Ne u bezobraznom smislu. Bar ne ovaj put. Ajde da opipavamo pruće ispod moje mantije, ko opipa najdeblji taj će biti medijum! Juca, Rakija.. i Kačavenda!

KARČI: No vej, hoze!

PAHI: Svi učesnici dobiju po flašu šampanjca!

RAKIJAŠAMPANJAC: Može, može.

(IZVLAČE, JUCA OPIPAO NAJDEBLJI)

CECA JUCA: Ooo, pa ti to meni namerno.

PAHI: Vrlo namerno, hehe!

PAHI (čita bajalicu):

"O,Šeng Cung, Pitagoro, Zosime, visoki vilenjaci Kalimdora,
Dalaj Lamo, drevni Zaratustra, svi vi koji u sebi spoznaste i osetiste snagu svih eona,
šamani, bramani, i magovi svih zemalja ujedinite se.
Podarite nam nakratko jednoga koji obitava u bezgraničnim
Prostrantvima prostora i vremena!
Prizivamo Savu! Tako nam svih svetih jazavaca, odistinski to je naša volja! 
Ulijte njegov mozak u Jucin mozak.
Da njegov um postane Jucin um.
Otvorite kapije sada,
Na to čeka družina hrabra!
Bla-bla-bla, ABRAHADABRA!"

(SIĐE SAVO NA ZEMLJU I UPADE U JUCIN MOZAK)


ORO: O sveti Savo iz Kikinde, reci nam da liću ja da pobedim i da li je oro najveća ptica na svetu?

SVETI SAVO KIKINDSKI: Šta me bole kurac? Šta me bole kurac jebli mater svoju? O, jebo vas pas da vas jebe, pa nema pas za šta da vas ujede a vi mi se tu kurčite ko pederi neki na televiziji! E da bog da crkli, kao ja, e da bog da vas kokoši iskljucale kao Judu vrane po očima i glavi u onome filmu što je snimijo Mel Gibson, da ne ostane sjeme iza vas! U istoriji ćete biti zapamćeni kao najgori šljam, a to kažem i za ovog vašeg, ovog šefa, demona, licimura! Sve pare ovog sveta neće moći da ti kupe izlaz iz pakla, nabiće te Đavl na kolac, a Isus Hrist će stajati sa njegove desne strane i gledati kako se pretvaraš u pljeskavicu, ali neće ni on u sebi smoći snage da ti oprosti! 

Šta ste kog mog kurca došli u ovo smeće i sranje? Jel krua nema da se jede? A jebo vas i taj kruh kad ga zaradite tako. Pre bi crrrrko nego da mi uzor bude i Vendi, i Mindi, i Stanija i Goca i Boca i Sisojka i Dupetara, nabijem ih ja na sto kuraca mojih kudravih, mogu da mi sisaju dok ne ožvalave, sto im žvalavih majki nabijem na kolac. E vi Srbi, da vas u gujscu izjebe onaj ko vas sastavi takve, pa vi ste najgori narod, najgora govna što ima na svijetu, hvala bogu svevišnjem što sam crko i što me je me je spasio od vas govana, sad se ja kupam u devičanskom pičkinom soku, kartam šaha u skidanje sa Merilin Monro i Anom Nikol Smit, i a vi ostadoste pederi koji gledaju sranja i zaglupljuju se njima dok deca vaša gladuju i odlaze od vas po inostranstvima. Švajcarska, Njemačka, Japan, Kina, Kanada, Tajland, Indonezija, Australija, biraj đe ćeš, jebo tekruh da te jebe, a umiremo od bele kuge i to ne zato što ste vi pederi nego zato što niki normalan ne bi dete pravio u ovakvoj oskudici i ovakvom sranju ukoje ste se uvalili, jebem vam sve živo i mrtvo!

Da sam ja predsednik umesto onog govnara, rekonstruisao bih vladu tako što bih streljao sve njih odreda, to sve govna i kukolj, a potom bih naterao čoeka da radi, i da ne gleda ova sranja, jebo vas pas koji nema za šta da vas ujede. Ovde se ljudi dele na licimure, kurve, pedere i demone. Neće ovaj narod naći spasa niđe na ovom svjetu osim u Carstvu nebeskome, tamo ćete jedino moći da se spasete, reko mi dobri Bog. A od Boga nema većeg, Sotona je ispod njega, a potom i njegovih devet malih slugu. A on će vas jebti do sudnjega dana, šupak će vam biti kao moj onaj šaht što je pretrpan govnima a jednako će govnjiv da vam bude otvor, a ja ću se smijati ozgore jer znam da ste zaslužili. 

A jebem li ga, šta god vam ja reko sa onog sveta, znam da se nećete opametiti, zato nastavite da gledate ovo đubre i sranje i da slušate sva sranja koja ga prate. Ja ću Đošu lično da zakoljem kao svinju na dvajesdeveti novembar dan državnosti SFRJ, i Đavol će u  pećnici svojoj praviti čvaraka od njega, biće belaja majke im ga nabijem, samo čekajte. Strp'te se i čekajte. Ako me ovaj vaš peder nije već do sada već isključio iz programa, želim samo da iskoristim priliku da vas se svima majke najebem i uzduž i popreko, uradim vam i šezdesdevetku i pajldrajver na majci. Isto tako želim da se zahvalim svim kurvama koje su učestvovale u ovom programu jer su mi mnoge noći uljepšale, i da nabijem ja nakurac sve licimure koji kao ne gledaju Farmu ali uvek znaju šta se tamo dešava, pričaju o tome i šalju poruke krišom, troše kredite da im žene i deca ne vide, umesto da daju pare za pomoć djeci. E pa ja vidim, šupak će vam se u Paklu rascvetati kao ljubičice u proljeće! Kraj! E tako, sad lepo idem ja međ moje oblake, očekujte gromove i oluje da vam farmu spale i preplave vas govnima, jer svinji će da seru pojačano kao Đoša kad ga budem klao. Aj sad, odo ja, zbogom farmeri i na kurac vas nabijem!

(PREKID, REKLAME)

Reklama: Nemate para da otplatite kredit? Deca nemaju šta da jedu? Stariji sin gleda kako da šmugne odavde čim završi faks? Mlađa ćerka se jebe sa gradskim đilkošima kako bi imala novaca za šminku? Ma ko ih jebe sve, zavalite se i uživajte u MB pivu! MB pivo, domaće a naše!