„Rakiju čovek ne pije zato što hoće, nego zato što mora!“ – savremena narodna
izreka
Nekako s' proleća, olakšana nam je oralna probava, što nas inspiriše na pisanje pesama o starim drugovima i koferima, peronima sudbine i pijanstvu. Hormoni se razbude pa se lakše zaljubite, ako imate ili greškom nemate napismeno da ste ludi, upravo tokom ovih meseci se nešto u vama probudi. Krećete na trčanje, bacate se na sport, davite se zelenom salatom i rotkvicama, više vremena provodite napolju i, poput pacova, čeznete da izađete na ulicu, toplotu, zagađeni gradski ili čemerno-dosadni seoski vazduh. Lakše se pobijete, lakše se odlučujete da odete do grada i ošljokate se od fermentisano-destilovanog nektara, kao pčelice - i mi ljudi smo, poput tih medotvornih insekata, pod uticajem mena prirode, stopljeni smo sa njenim ciklusima, ali još trebamo da naučimo kako da živimo u skladu sa istim.
Nekako s' proleća, olakšana nam je oralna probava, što nas inspiriše na pisanje pesama o starim drugovima i koferima, peronima sudbine i pijanstvu. Hormoni se razbude pa se lakše zaljubite, ako imate ili greškom nemate napismeno da ste ludi, upravo tokom ovih meseci se nešto u vama probudi. Krećete na trčanje, bacate se na sport, davite se zelenom salatom i rotkvicama, više vremena provodite napolju i, poput pacova, čeznete da izađete na ulicu, toplotu, zagađeni gradski ili čemerno-dosadni seoski vazduh. Lakše se pobijete, lakše se odlučujete da odete do grada i ošljokate se od fermentisano-destilovanog nektara, kao pčelice - i mi ljudi smo, poput tih medotvornih insekata, pod uticajem mena prirode, stopljeni smo sa njenim ciklusima, ali još trebamo da naučimo kako da živimo u skladu sa istim.
Kako se svet bez perstanka okreće i mi lagano klizimo kroz vreme, tako
će se pred nama ukazati još jedan vikend. Dok sunčeva svetlost obasjava sada
već ozelenele grane, mi vreme provodimo u iščekivanju da se nebeski slikari
vinu na tavanicu koju zovemo „nebeski svod“ i da počnu da je postepeno, od
zapada od istoka, svojim četkicama boje. Prvo će upotrebiti svu svoju maštu i
talenat da uz pomoć raznih nijansi crvene boje naslikaju zalazak Sunca kakav
nikada do sada nismo videli. Kada odluče da su nam dali dovoljno vremena za
posmatranje njihovog unikatnog dela, koje će neki od nas smrtnika možda i
uslikati uz pomoć fotoaparata ili preslikati na papir uz pomoć četkica, nebeski
slikari će se ubrzo baciti na polivanje nebeske tavanice. Polivaće je postepeno
crnim mastilom, a istovremeno dekorateri će koncima kačiti male svetleće lopte
na zamračeni deo te tavanice. Ovo je svakako veoma komplikovan proces, i
izskuje mnogo truda od strane nebeskih slikara i dekoratera, ali to nama neće
biti bitno. Mi smo jedva čekkali ovaj vikend, ovo veče, samo iz jednog razloga:
da bismo opet pokušali da ostvarimo svoje snove! Dokle god nada u nama ne
zamre, nećemo odustati. Čovek nije zarobljen dokle god vidi alternativu za
stanje u kome se nalazi, dokle god vidi izlaz iz svoje nezadovoljavajuće trenutne
situacije.
Dovoljno su nam preko nedelje reklamirali alkohol na televiziji,
dovoljno puta smo prošli pored podruma pića iz čijih izloga su nas flaše
dozivale pohotljivim uzdasima, a i mi smo u njih gledali pohotnim, takozvanim "zabranjenim" pogledom. Koliko su nas puta radne dnevne obaveze sprečile da
natopimo jetru tim eliksirom mladosti! Nekad bilo, ali sada je došao vikend,
sada se čak ni ne priča o tome – sada je cilj prvi komšijski podrum pića, i
prva dostupna flaša alkohola koja vam padne šaka, ukoliko nemate vremena i
novca da birate. Kada je se dohvatite, već je lakše. Kada vam usne dodirnu usnu
boce, i kroz njih poteče taj nektar zaborava, od tog poljupca nećete moći da se
odvojite. Toliko ste čeznuli za tim. Svakim novim poljupcem joj kradete po malo
od tog nektara zaborava, svakim novim poljupcem katarze vi se osećate sve bliži
božanskom. Nije vas više briga što je ove godine Morgot došao i ispišao svoju ledenu mokraću na kajsije, pa će sada oni koji su se navukli na pakmez od istih plaćati kao za
kokain, i što će oni koji su postali zavisni od kajsijevače nabavljati pod
istim uslovima i po istoj ceni kao Hanter S. Tompson adrenohrom. Polako
zaboravljate svoje nezadovoljstvo trenutnim svetskim poretkom, zaboravljate da
se na stotinak kilometara od vas prošle nedelje odigrao masakr svetskog ranga, da u vašoj blizini gej-popovi snimaju sebe kako ljube dečake i ližu im nečiste telesne otvore, da se država
cepa po šavovima; zaboravljate na nezadovoljstvo svojim trenutnim položajem u
svetu, da sa svojih tridesetak godina i dalje zavisite od roditelja ili radite
izrabljivačke poslove; zaboravljate na svoj pogrešno organizovan život, da ste
ustali u podne i da će i sutra, uz mamurluk, biti isto tako. Sada ste
skoncentrisani samo na vatrenu dušu ove tečnosti koju strastveno ispijate, i,
dok se zvezde okreću, dok se sazvežđa po nebu jure, dok se sitno razdrobljeni
sati ponovo spajaju nekom čudnom silom privučeni, vi osećate kako se polako
pretvarate u tu čarobnu tečnost. Kao ljubavnici što očima jedno drugog na svet
gledaju, kao što osmeha zamenili su se, tako vi, od svoje boce njen duh
preuzeli ste, a za uzvrat joj ostavili – svoju prazninu. I magijom vas čudnom
opčinila, vatrena voda, duša njena. Rukom vas je nežnom preotela i bacila vas
na kolena. Zvezde što na nebu vise, ona vam je zamutila, razdragano biće svoje
ispred očiju vam svila. Sad, ovo iskušenje, zbog čega ste uopte prihvatili?
Sedite da objasnim vam, i možda ćete sebe bolje shvatiti.
Brutalna istina je, da svako od nas ispoljava samoubilačke impulse.
Prikriveni su oni, latentni, al' kad pojavi se prilika il' plen, tad na snagu
oni stupe, u nadi da smrt će doći i da ćeš biti njen. Zbog toga se za iskušenja
hvatamo, alkoholom ispiramo krv, ti ponekad i drugo iskušenje zgrabi da shvatiš
da nisi crv.
Brutalna istina pod brojem dva: pogledaj realnost oko sebe, zar te
umorila nije? Ili je se samo plašiš, pa želiš da se skriješ? Da prišao bi
devojci, alkohol ti možda treba, ali znaj da gledaće te kao da si se stropoštao
sa neba. U pijanom stanju sebe ne možeš da vidiš, i samo nekoj odvaljenoj
očekuj da se svidiš. Ukoliko želiš izbeći da nekom kažeš nešto, zavij duvan i
zapali, držaće te mesto. Ukoliko u afektu poželiš čoveka da ubiješ ti, priseti se
iz tih stopa zakonskih i moralnih normi, izbegni konflikt i cigaru sebi u ruku
ugasi.
Brutalna istina pod brojem tri kaže da ne
veruješ u ono što pričaju ti svi. Ne valja emo biti, ali ipak, ukoliko ti je ruka ožiljaka puna, od gašenja
cigara, upotrebe žileta il' gitarskih struna, ne slušaj svakog ko iskustva
sličnog im'o nije. Traži mu da ožiljke na rukama i prstima ti pokaže, da
ožiljke na svome srcu kroz poeziju iskaže – jer, čovek svašta kaže, o iskustvu svome laže, svoje bližnje
će da slaže, ali ožiljak sve pokaže.
Ali, u dušu vas znam, i znam zbog čega
toliko žudite za vatrenom vodom. Alkoholom, tako reći. Vi ste revolucionari,
romantici, pacifisti, slobodarski nastrojeni i verujete u svet pun ljubavi.
Nezadovoljni svojim trenutnim položajem, vi se napijate u nadi da ćete se
probuditi ili otrezniti u nekom boljem
svetu, u nekom radikalno drugačijem svetu i kome neće biti korupcije, kapitalizma, pohlepe – u kome neće biti vrednovane stvari koje su vama nedostižne. Svaki čovek, bar u dubokoj dubini nesvesnog ima želju za takvim
svetom. Niko se ne napija zbog toga što je istinski srećan i zadovoljan. Vi
biste iskreno želeli da zamenite svoje postojanje, žalite što je vaše trenutno
postojanje takvo kakvo je, vi se možda čak i kajete, neretko se kajete i zbog
stvari na koje niste mogli da utičete, za koje niste krivi. Nadate se da će posle
vašeg otrežnjenja svet biti bolji, da ćete u stanju pijanstva potpuno
zaboraviti ovaj svet i da će svet zaboraviti sebe i svoje trenutno ustrojstvo.
Nadate se da ćete se probuditi/otrezniti u Utopiji! Do sada nismo imali takva
iskustva. Da jesmo, ne bismo se više napijali. Neki od nas možda i jesu imali
takva iskustva, ali su ona bila kratkog veka, i mi želimo da ponovimo proces od
početka do kraja, da se napijemo i zavrtimo točak ruleta još jednom, sav ulog stavljajući na to da će se
opet pred nama, posle buđenja, ukazati savršen svet, jedno otvoreno postojanje, bez obzira
koliko je verovatnoća da se tako nešto desi istinski mala.
Ali, nada nas još uvek nije napustila, i
pokušaćemo, iznova i iznova, još samo ovaj put, i strepećemo, jer sasvim je
moguće da posle tog napijanja svet bude još gori. Ali, bez obzira na minimalnu
verovatnoću za dobar ishod, ipak ćemo zadržati trunčicu nade u sebi...
Zato...
„Dođi prijatelju, nazdravimo za sudbinu
Nazdravimo, ovo je naša poslednja sedeljka
Jer plašim se da sutra, smrtonosno će
popustiti brana
Koja štiti nas od druge strane tih visokih
kapija Pakla...“
...and cheers with the devil tonight!
Oooodlichan tekst! :D
ReplyDelete