PLASTIČNE KESE I NJIHOVA UPOTREBA

Plastične kese su vrlo diskutabilna pojava, a rasprava o njima može ukazati na novi nivo čovekovog licemerja. Svi ih koristimo - a svi smo protiv njih! Ove polietilenske tvorevine ušle su u srž našeg dnevnog života, i postale neodvojivi deo panorame velikih gradova, ali i seoskih zabiti.

Navešćemo nekoliko primera i situacija u kojima ćemo reč KESA provesti kroz padeže, bilo po “Zorica Junior” ili “Karleuša” standardu i klasifikaciji - videćemo gde se sve mogu koristiti plastične kese, kako bismo shvatili da su one svuda i da su multipraktične, pa čak i omnipraktične.

-Protiv čega mi ono protestujemo?

-Protiv nesavesne upotrebe (plastičnih) KESA!

-Zbog čega onda tu dvolitru koju si kupio nosiš u plastičnoj KESI?

-Šefe, čime da ga ugušim?

-KESOM.

-U čemu da nosim mačku?

-Možeš u ovoj KESI, ali nemoj, ugojio se kao Veliki Bil.

-Od čega kinezi prave odeću koju nosiš?

-Od plastičnih KESA!

-Iz čega ste natezali vino onomad na ulici?

-Iz plastične KESE.

-Šta da dam mački da se igra?

-Daj joj KESU.

-U čega će se planeta Zemlja pretvoriti jednog dana?

-U veliku plastičnu KESU.

-U čemu si nosio namirnice sa pijace?

-U platnenoj torbi. Koju sam stavio u plastičnu KESU - navika jbg.

-Koliko ima zvezda na nebu?

-A koliko ima plastičnih KESA na zemlji?

-Glavno pitanje na američkom Milioneru: Od čega se sastoji Veliki pacifički tepih od smeća?

-Kako mu samo ime kaže – od đubreta. Koje čine uglavnom plastične tvorevine, prvenstveno flaše i KESE, potom dečije igračke, DVD-ovi “Kursadžija”, kineska garderoba, plutajući dildoi, a nađe se i po koja crkotina organskog porekla.

-U šta sad da serem, kad nam je onaj bilmez od 130kg polomio wc šolju? -Pa seri u KESU.

-Šta je večno, ili bar opstaje toliko dugo da se može nazvati večnim: Bog, zvezde, kosmos, duša, rakija?

- Ništa od toga! Plastična KESA!

- Ova jedna stvar sve stvari proždire: ptice, zveri, drveće i cveće. Jede gvožđe, glođe čelik, i kamenje svo mrvi. Doskočiće svakom kralju , i svakome gradu, i zverinju što u dolini obitava. Šta je to, Prekrasni?

-Pa, plastična KESA! Poližeš mi dlakave hobitske papke, Golume!

-Šta imam u džepu?

-KESU! I prsten nosiš u njoj! Daj mi sad da jedem ti tebe.

-U šta će Kojot staviti Pticu trkačicu kad je jednog dana bude uhvatio?

-U plastičnu KESU, pa u frižider.

-U šta će Kojot staviti svoju ganju i jestive lišajeve kada bude putovao na turneju u Espanju?

-Verovatno u KESU od čipsa.

-Mein Fuhrer, u šta ćemo staviti pepeo ovog čoveka?

-Nije to čovek, to je Jevrej! Trebao si ga staviti u ovu KESU! Das war ein Befehl! 

Prati naređenja i nemoj da mi filozofiraš kao onaj Hegelein! Hegelein! HEGELEIN!

-Tata, tata, gde su baka i deka?

-Pa, sine, ono što je od njih ostalo (uglavnom smrtovnice) nalazi se u ovoj plastičnoj KESI.

-Šta je dugotrajnije od plastične kese?

-Pa druga KESA.

-Šta ćete mi kupiti ove godine za rođendan?

-Ove godine, dobićeš kurac u KESI!

-Stvarno?

-Ne, ćero, to je se samo tako kaže. Nemamo mi para za dildo. Ipak, KESU možeš dobiti.

-Šta možete baciti na ulicu, a da ni komunalni pandur ne obrati pažnju?

-Pa plastičnu KESU. Na papirnu bi još i odreagovao. Ali, ako i na ovo prvo bude odreagovao, ugušite ga istom.

-Sensei, ima li situacija u kojima nam plastična kesa ne može biti od koristi?

-Ima ih, učeniče, ali da bi stekao toliko visoko znanje koje će ti omogućiti da dospeš u takvu graničnu situaciju, moraš proći pored mnogih plastičnih KESA. Ipak, savetujem ti da čak i u toj graničnoj situaciji nosiš KESU sa sobom, za svaki slučaj. (Učitelj prislanja kesu na nos, stiska je i udiše OHO lepak)

Ako ona ima makar jednu mačiju osobinu, mislim da bi bilo lakše namamiti je šuškanjem plastične KESE.

-Šta je to što može uzeti bilo koji oblik, može biti svuda, prelaziti iz jednog oblika u drugi, obuhvatiti bilo šta, ima različite nazive u raznim delovima sveta...?

-Pa Bog. Ne, čekaj…hobotnica! Koja ponekad jede plastične KESE.

-Šta se nalazi u tunjevini koju trenutno jedeš?

-Pa, uglavnom izmrvljene i nerazgrađene plastične KESE.

-Da li si ikad razmišljao da otvoriš fabriku plastičnih kesa?

-Jesam, u šestom osnovne. Kasnije sam otkrio da bih se radije posvetio drkanju, i eto me sad, radim u nemačkoj fabrici, varim plastične KESE za minimalac.

-Neću da te udarim, ne volim da upadam u konflikte, verujem da se sve može rešiti na miran način.

-Šta nećeš bre, jebem li ti oca bez povodca! Osam osam osam, na tol’ko kuraca te nosam! Ajde, udari me! Ne smeš? KESO jedna!

-U čemu NE možeš nositi automobil kada ga kupiš?

-U KESI. Ali, ni ne mogu da ga kupim jer nemam od čega, tako da kesa i dalje ostaje upotrebljiva u svim realnim situacijama.

-Zbog čega se u svim supermarketima veće plastične kese naplaćuju?

-Zato što ste počeli da uzimate plastične KESE zdravo za gotovo, serete u njih kada vam neko polomi wc šolju, verbalno serete po njima jer su besplatne i ima ih svuda – evo vam ga sad!

ŠTA ZNAČI BITI GLUP

Jednom davno, neki srpski pisac, novinar i TV urednik po imenu Dušan Duško Radović izjavio je da “Kada je neko glup, ne možete mu to ni dokazati”… Ako biste pokušali Dušku dokazati da je glup (ne sugerišem ništa, čist logički eksperiment) i kada bi se taj pokušaj okončao neuspehom – da li bi onda on morao da vam prizna da je glup kako bi ostao dosledan sebi?

Zbog čega nazivamo nekog glupim? Mnogi ljudi ovo smatraju najvećom uvredom ikada, i radije bi prihvatili čak da im neko kaže da im je mali, da im je keva kurva a ćale pandur, da im Tasovac kaže da nemaju talenat, ili da im Aleksandra Radović najsmrtonosnije prekorno-ozbiljno-okrutnim tonom saopšti da nemaju pojma s pevanjem...

Na svakoj žurci kojoj prisustvuješ puštaju Youtube klipove tvog neuspešnog pokušaja izigravanja Ceca-džuboksa pred Vlado-om Đorđijevim, pišaju ti u pivo i uz pomoć cevčice prde u tvoju čašu sa gaziranim sokom…

… samo da bi te naterali da im otpevaš “O, pa ti to meni namerno”.

Tvoja dugogodišnja devojka kupi svoje prnje, i jednog jutra, iz nevezuše te budi da ti saopšti kako te zauvek napušta, što znači da ćeš sam morati da naučiš da kuvaš pasulj; jedna od bivših ti piše iz Kanade u koju se preselila sa sadašnjim verenikom, inače uspešnim elektroinžinjerom i čovekom od karijere, i kaže da te se setila u toku obilaska art izložbe “Smallest penises in the world”; tvoja prva ljubav se udala u Jarkovcu za trideset godina starijeg paora jer je saznala da je traktor skuplji od BMW-a; otac se kaje što se „onih dana“  kad je tebe začeo loše hranio i pio puno rakije što je rezultiralo nekvalitetnom supermom, a rezultati su očigledni; po 500000-ti put je tvoja aplikacija za posao odbijena uz „Žao nam je, ali Vaše usluge nam nisu trenutno potrebne, pokušajte ponovo, možda Vam se zvezde jednog dana naklone, trolololohohoho“. Ništa, ništa od toga te neće toliko uvrediti kao kada ti neki random ulični dilber kaže da si glup! Mi olako prihvatamo reč GLUP. Šta to znači, i zašto bližnjem svom priređivati najveće poniženje od svih, i ostavljati emotivne ožiljke na moždanoj kori svojih sunarodnika i sabraće?

Pokušaćemo da determinišemo dati pojam, i na tom putu ćemo proći pored mnogih zabluda. Svaku od tih zabluda ćemo opisati i uz nju dati primer sa pijenjem rakije.

Neki misle da biti glup znači biti POMODAN, povodljiv za modom, i pripadnici alternativne kulture upravo ovakve ljude nazivaju glupim, mada ne bi trebalo. Pa šta ima veze što nekim ljudima pamćenje seže daleko u prošlost, tj. nekih 5-6 sekundi? Nemojmo potcenjivati ovakve ljude, jer oni čine ogroman deo populacije, zbog takvih se trenutno javila svetska ekonomska kriza, zbog takvih su se ranije ubijali žderavci, pustinjske veverice i sada već izumrle dugodlake šarene vidre – a sve to zarad opstanka kapitalističkog sistema, potrošačkog društva tj. sveta onakvog kakvog ga poznajemo. Ovi pomodni ljudi takođe imaju velik broj interesovanja – skoro dva. Nisu oni glupi, već su samo podlegli programu masovne hipnoze i odvikivanja od razuma koji nam se svakodnevno nudi na televiziji: oni gledaju pet puta dnevno španske serije, dva puta indijske i tri puta turske gajeći nadu da će postati multilingvalni; detaljno prelistavanje časopisa o fejlovima slavnih ličnosti (Boško Jakovljević pokazao pičku, Ceca i Karleuša se šamarale sisama u separeu, Stanija ispovraćala silikonski implant, Mile Kitić se anonimno pojavio na splavu…); onda, klasično loženje na sve na šta se lože mladi, a za dodatnu terapiju “Smrt zadnjoj sivoj ćeliji” predlaže se praćenje Grand Show-a ili Grand Parade, i to jednom nedeljno… dovoljno je.

Kako (pomodan čovek) pije rakiju: Pomodan čovek pije rakiju zato što je svi u društvu piju, da svi ostali piju šampanjac sa ukusom kafe od majmunovog izmeta, verovatno bi i on.

ASOCIJALAN čovek, onaj koji često “ispada glup u društvu”, nije isto što i glup čovek. Asocijalni tipovi poput Ajnštajna, Tesle, Ničea, koji se sada samtraju najvećim umovima čovečanstva, često su ispadali glupi u društvu, a o tome da li su zaista glupi istorija je dala svoj neprikosnoveni sud. Društvo nije merilo inteligencije; totalni kreten može da ispadne genije u određenom društvenom krugu ukoliko isplagira vic o Rej Čarlsu ili Stivi Vonderu, primenivši ga na vic o Saši Matiću, a vic glasi “Da li ste videli ženu Saše Matića? Niste? E, pa nije ni on, hahahaha!”…totalni kritino može da izanimira masu ovim plagijat vicem, ali ukoliko je neko neobavešten poput većine bivših i sadašnjih premijera Srbije, i ne zna ništa o Saši Matiću, pa ni to da je dotični slep, kao ni to da se narko dileri bave dilovanjem narkotika, on može ispast glup u društvu jer neće shvatiti vic. A za takve ljude, uključujući premijera, nikako ne valja reći da su glupi – prvo zato što su oni samo neobavešteni, a drugo zato što premijer može baš onako ozbiljno da vam pripreti ako ga uvredite. Ali baš onako ozbiljno.

Kako pije rakiju: Asocijalan čovek odbija da pije rakiju ukoliko mu se ne pije, čak i ako je svi piju. Sa druge strane, to može biti i jedini alkoholičar u društvu trezvenjaka. Često pije rakiju sam, bez društva. 

NAIVAN čovek nije glup.  On je samo lakoveran, suviše veruje ljudima. Možete mu poturiti kupus i reći da je keleraba, prodati mu nekoliko pakovanja od po deset autentičnih Isusovih prstiju, ubediti ga da je devica Marija zaista devica. Ukoliko i to prođe, možete pokušati da ga ubedite da i Rajka Radodajka, koja vrti torbicom iza ćoška i sa kojom je čak i on spavao (onomad kad su bili pijani u jarku) takođe ima devičanski status. Medo je brundo, Labradori se rađaju sa drvenim burencetom za viski, svinje pričaju ponekad, ljudi koji završe fakultet lakše se zaposle, biće valjda jednog dana u Srbiji bolje, svi ljudi koji se bave prodajom životnih osiguranja rade to “iz dobrote svoga srca”, Milan Tarot ne troluje nikada. Naivan čovek je najčešće samo nemaran, što drugi koriste, a on propušta da nauči nešto iz svojih grešaka. Ukoliko to nije slučaj, onda je naivan čovek samo prividno naivan, i čeka svoj trenutak da skine masku i pokaže svoje lisičje lice – a to neće biti obična lisica, već Naruto Devetorepa Lisica, Kyuubi No Yoko - koja će vas za tili čas ubediti da kupite osiguranje, pridružite se sajentolozima Srbije ili da će sutra otvoriti 800.000 radnih mesta.  

Prvih 300.000 zaposlenih će imati zaduženje da mi češlja repove, 100.000 da me zabavljaju kako vas ne bih sve pobio, ostalih 400.000 će prodavati osiguranja i imati zaradu na procenat.

Kako pije rakiju: Naivnom čoveku svu rakiju popiju “dobri prijatelji” sa kojima se viđa samo kad im nabavi istu. Kako se to kaže - vino toči, a vino ne pije.

Drugi način: kada pije rakiju, “dobri prijatelji” mu uvale mačiju mokraću umesto rakije. Ili “dobru, domaću” dunju za 500 din po litri.

ZABUNJEN čovek se oseća kao da ga neko neprestano udara mokrom čarapom po glavi. Retko kada uspe da poveže stvari kada priča o nečemu. Ustvari, retko kada on zaista ima postojanu temu, već samo koristi usnu duplju da bi kroz nju nasumice izbacivao reči koje mu dođu u glavu ( a neki koriste i tastaturu dgffggiwmkdhjkasdknsjksahsdjkasbdueahheu). On se uvek oseća kao u snu, onom ošamućenom i zabunjenom, u kome vas po klizalištu juri Iron Maiden čudovište, vi nosite rolerke i pokušavate da pobegnete, istovremeno držeći obruč oko struka i trudeći se da ga vrtite dok u jednoj ruci držite dovlitru piva, pokušavajući da pijete iz nje. Šta će vam, kog đavola, rolerke na klizalištu, šta će vam pivo i obruč, zar ne shvatate da vam oni samo otežavaju beg? I zašto se plašite Iron Maiden čudovišta, pa to je samo lutka, i zove se Edi. Evo otprilike ovako se zabunjen čovek oseća svakodnevno. Dovoljno mu je i samom teško – nemojte ga još i vi nazivati glupim.

Kako pije rakiju: Kada pije, on ni ne zna šta pije. Verovatno mu to nije ni bitno, čak ni potrebno, pošto je i ovako stalno istripovan.

KONZERVATIVAN ili zatucan čovek uvek drži do sebe. On nikada ne odustaje od okoštalih principa i svega što simbolizuje prošlost. Čvrsta ruka i zdrava šamarčina za predlaganje bilo kakve inovacije su mu trejdmark. Ne voli: “ono čudo, onaj kojmtuper”; školovane ljude jer smatra da gube vreme; ljude koji se ne žene i ne prave djecu; ljude koji imaju druge ciljeve u životu osim da zarade penziju i umru. Svoju decu tretira kao stoku, što je ustvari i dobra stvar, jer bi bilo gore da ih tretira kao mačke ili pse, koji uglavnom služe za upijanje gazdine agresije, i puštaju se da crknu ukoliko se razbole. Stoka se, sa druge strane, vodi kod veterinara redovno i brine se o njoj. Kako kaže onaj svinjar iz Crne Guje: “volim svoju ćerku više nego bilo koju drugu svinju”, što znači da želi da je zbrine jednako, možda čak i bolje nego svinju. Zatucan čovek je naučio par životnih pravila kojih se pridržava, uz pomoć njih se oseća kao gospodar, zbog čega je nepoverljiv ka inovaciji jer se istom rizikuje poljuljkivanje njegove gospodarske pozicije.

Kako pije rakiju: Nije tačno ono što zli jezici kažu – da konzervativac pije rakiju iz konzerve! Pije je iz čašice kao i svi ostali, ali kada onda on pije samo rakiju i ništa drugo, za drugo neće ni da čuje. Uglavnom ne meša pića, što je u suštini jako dobro.

NEOTESAN čovek ili prostak se ponaša na poseban način, ali nije glup. Kada ima novca onda se njime bahati, stavlja ga pevačicama u sise i gaćice, harmonikašima lepi na čelo, trubačima zapušava trube… Prostak nema neke naročite životne ciljeve – izričito naglašava da bi celog života želeo da ostane prostak. Ženski parnjak, a.k.a. prostakuša, opasuje sebe ružičastim kaiševima sa bodljama, oblači majice sa natpisima 100% BITCH, na pozadini trenerke (na sredini dupeta tj.) joj je odštampan natpis "$100". Ona misli da time skriva svoj prostakluk, nesvesna da ga time upravo ističe.

Kako pije rakiju: Kada prostak pije rakiju, on podriguje, povraća po svima, priča masne viceve u nadi da će tako smuvati neku ribu, dobacuje konobaricama. Ukoliko se u tome trenutku tu zatekne neka prostakuša, verovatno neće poći sa njim nego sa lokalnim frajerom koji ima džip i para da joj plati nekoliko votki.

IMPULSIVAN čovek se još naziva i afektivnim, i istina je da on voli katkad lepo da se pobije sa nekim iz kafane, da prebije nekog čisto zbog toga što mu se ne sviđa njegov miris – ukratko, da bez razmišljanja obavi neku kaciju ili upadne u konflikt. Nije on glup, njemu je samo “kratak živac” koji povezuje misleći deo mozga sa motornom pločom koja naređuje pokrete telu. Ovaj čovek dela naposredno, bez posredstva samosvesti i preispitivanja mogućih posledica svojih postupaka.

Kako pije rakiju: Što se tiče pijenja, ovaj čovek popije rakiju i sve ostalo sa stolova, potuče se, ispovraća, ispodriguje, upiški se, usere u taksiju radi fore, ode kući da spava i sutradan gleda na Youtube-u šta je sve radio.

Pa šta onda može značiti reč "glupo"? Mi uglavnom nazivamo glupim ono što nam je nejasno. Ako su nam nejasni konzervativci, nazvaćemo ih glupim, a mi možemo ispasti glupi u društvu ukoliko nismo dovoljno pomodni. Mogu nam metalci izgledati glupo zbog toga što ih ne razumemo, ali to bi značilo da smo mi konzervativni. Mogu nam turbofilkeri izgledati glupo, ali oni su samo neotesani, impulsivni, neretko i naivni. Nikoga ne trebamo vređati govoreći mu da je glup. Niko nije glup. Ne postoji glup čovek. U realnosti, ne postoji glupo, samo “nama nejasno”. Ne znate ništa o čoveku, a nazivate ga glupim - a to me podseti na ono: “Vidiš onu trudnu devojku? Silovali su je. Vidiš onog dečka što rad domaći od juče? Upravo je ubedio druga da ne izvrši samoubistvo. Pogledaj onog ružnog čoveka sa ožiljcima. Branio je našu otadžbinu u ratu i bio povređen. Vidiš onog malog dečaka koji plače? Majka mu umire…”

A još i:

"Vidiš ono dete koje plače jer nije dobilo iPhone od 32GB već samo od 16GB? E PA JBG, njemu je Džoker pobio celu familiju u tržnom centru kada su išli da zamene taj iPhone."

"Vidiš ono crnče koje nosi spljoštene plastične flaše umesto papuča? Ne, to nije poslednji modni krik iz kolekcije Nigerija Žarko Leto 2013! Ne, ne pokušava on da bude smešan niti da troluje; ne, nije to uzaludan pokušaj izigravanja ekologa, već je uvideo da mu je to jedini dostupan način da se zaštiti od vreline, peska, trnja, škorpija, zmajeva… "

"Vidiš li one zmajeve svakog dana, kao ja što vidim? Ne? E, pa to je zato što ne igraš Skyrim."

Ako shvatimo celinu, shvatićemo da ništa nije glupo, da niko nije glup. Ljudi su ili pomodni, ili asocijalni, konzervativni, zabunjeni, naivni, neotesani, impulsivni, kreteni, idioti - nikad glupi… Ali, mi možda trenutno nemamo potrebe da sagledamo celinu, možda nam sama ideja potrebe za sagledavanjem celine trenutno deluje – glupo. 

BIĆE VALJDA BOLJE

Neki ljudi piju da bi zaboravili na svoju glupost, a neki da bi bolje podneli tuđu. Ima situacija i razgovora kada mi ne pomaže ni da posegnem za najbližom flašom - makar to bio i špiritus - već bih najradije iz torbe izvadio već pripremljen špric pun heriona i cepnuo ga sebi u venu. Jedna od tih situacija je kada osetim da rezonanca gluposti sagovornika preti da obuhvati moje biće i trajno mi smanji inteligenciju – i zbog toga pomišljam kako je bolje da skliznem ka ništavilu, nego da budem obuhvaćen tom glupošću.

Ljudi, pogotovo na ovom podneblju, često, gotovo refleksno, izgovaraju frazu koja je potpuno prazna i oslobođena značenja - „biće valjda bolje!“ Šta znači da će „biti valjda bolje?“ Zar nije dovoljno dobro sad, kad se ima da se pije šljive svaki drugi, treći dan i zbog nje se bude mamuran? Šta znači bolje? Ovi ljudi nikako ne mogu da definišu bolje. Da li bolje možda znači da ću uskoro moći da kupim 3D naočare pa ću moći da gledam porniće u 3D? 

Ako bude bolje, da li će biti više da se pije, hoće li biti više kupusa, krompira, para, konja vranih, rogate stoke, hoće li novorođeni dečaci imati veće kite, hoće li udarac „iz lakta“ u vilicu manje da boli i onog ko zadaje i onog ko prima isti? Hoće li prestati da bude komaraca leti, hoće li hladnoća nestati sa lica zemlje (ne daj Bože da nestane gladi i facebook klikova za gladnu decu!), hoće li duvan biti besplatan i neće izazivati impotenciju, zavisnost, blud, pušačku nogu, teniski lakat, kurje oko, mačiji kašalj, tinejdžerska samoubistva, neželjenu trudnoću i neželjene požare u kući?  

            Na slici: najveći uzrok svih nedaća vezanih za američke tinejdžere '90-tih godina.

Ljudi ne znaju šta znači „bolje“, taj pojam im je toliko apstraktan da bi im čak i objašnjenje rada Baugartnerovog skafandera izgledalo kao odgovor na pitanje „š'a ima se jede?“ naspram pokušaja poimanja „boljeg“. Ljudi nisu spremni da se potrude oko tog boljeg, već čekaju da ih neko od gore blagosilja i donose im to bolje - stajaće (kao) kreteni na svom radnom mestu pored trake za Pringles čips, proveravati geometriju svakog komadića, nadajući se da će im jednom prići gazda, ćušnuti ih po glavi i reći „aj ustaj, sad te vodim u bioskop, ima neki Tvajlajt a ona mala gotičarka što sam hteo da je vodim se udavila u kadi punoj sopstvene krvi, kudaideovadanašnjaomaldinasramotapagdesutiroditelji.“ 

Za te prebirače čipsa, uvek će „biti bolje“, ali nikada neće zaista i 
BITI bolje! Ispred svega, besmisleno je očekivati da će se ovaj svet popraviti, jer svet ne želi da se popravi, tako je valjda ustrojen, možda je to kazna što ti je davnašnji predak bio halapljiv i hteo da ubere božansku jabuku pa izašao iz raja gde mu je bilo do jaja. Ili zato što ti je davnašnji predak bio majmun jednake inteligencije kao oni reperi koji misle da se prethodna rečenica završava „izuzetnom i dojajnom rimom“ u kojoj „ima istine i smisla“. 

          Neki su nastali od Adama, neki od majmuna, a nečija keva je imala koitus sa Patrikom iz       Sunđer Boba.

Istina je da... spremite se, udahnite duboko, spremni na bilo šta što ćete upravo pročitati (dalje čitate na sopstvenu odgovornost!)...istina je da... evo, ide: istina je da svet nikada neće biti bolji. Nikada se stvari neće popraviti. Svet je takav kakav je. Možemo mi i da plačemo zbog toga. Možemo da isečemo vene pa legnemo u kadu. Možemo da otupimo i da se zaposlimo kao zavrtač šrafova u fabrici šrafova i da naučimo da savršeno zavrćemo te šrafove, dobijemo diplomu Master of Zavrtanje Šrafova što će nas staviti u isti rang sa predsednikom. Možemo da usvojimo duple standarde i da jebemo drugarice naših maloletnih ćerki, da ih vodimo na Tvajlajt, ili da detetu kupimo karte za koncert One Direction-a. Možemo da smatramo da je u redu da budemo pokvarene kurčine zbog toga što je svet jedna velika, najveća i najpokvarenija kurčina od svih. 

Možemo sebi stvoriti iluziju boljeg ukoliko promenimo sredinu i odemo u neku sa kojom se ova sredina može porediti i kvalifikovati se kao „gora“. Ali, za to je potrebna lična inicijativa, a ne pasivna vera da će „biti bolje“. Nikada neće biti bolje, ali ćemo mi biti bolje, ili – biti bolji.  

Postoji jedna priča o ovcama i mađioničaru koji je opčinio iste da misle kako je svaka od njih posebna i kako neće deliti klanicu sa koleginicama sa kojima trenutno deli tor. Naravoučenije bi se moglo saopštiti u par rečenica – ne možemo očekivati da će sutra biti bolje, ne možemo uživati u fikciji koja se zove „American dream“ ili, ponekad, socijalistički san, jer san se uvek okonča našim izlaskom iz toplog kreveta u hladnu prostoriju i kontempliranjem nad time kako mrzimo svoj posao ili kako bismo voleli da mrzimo svoj posao, samo ako bismo ga imali. Srpska verzija priče (ništa bez svinja), i njen kraj, sugerišu sledeće: ne možemo se kao nerasti izležavati u svom blatu čekajući da veliki gazda u gumenim čizmama dođe i orosi nas crevom kako bi nas očistio. Možemo, ali moramo da se molimo, mi nerasti, da sledeći put gazda umesto creva neće poneti nož. Najbolje čemu se možemo nadati, u takvom jednom slučaju, jeste da budemo „humano“ ubijeni, čime će se okončati naš „American dream“, a mi završiti „s one strane“ pulta za suhomesnate proizvode. 

U suštini, nikada neće biti bolje, ali ne smemo svoju lenjost opravdavati time što nam trenutno ne padaju novci i besplatne kobasice sa neba, jer se tako nešto može desiti samo ukoliko neki tornado „orobi“ neku veliku banku ili poveću sušaru. Jedino čemu se možemo nadati, i za čega se moramo moliti, jeste dovoljno snage i pameti da izdržimo nedaće, možemo se moliti za talenat da sav čemer sveta pretvorimo, transformišemo u nešto dobro. U to ime, smemo čak i da nazdravimo, po mogućstvu nekom žestinom.

                                                   Nekom, a ne bilo kojom, jeboga ti!