21.12.2012. Najjači smak sveta ikada

Svi mi imamo svoje teorije o tome kako će proći ljudi koji nas nisu pravovremeno poslušali. Ukoliko bismo takvim ljudima poželeli da večno gore u vatri Pakla gde ih crne svinje glođu za vrat i turaju im svoje neobrađene živhane kobasice od pozadi dok mi to u Raju sve posmatramo uz kokice i povremeno šašoljenje - onda bismo bili hrišćani. Muslimani više vole da uzmu stvar u svoje ruke - ali ne onu stvar, i zbog toga su (ne)nadrkani(?) i spremni da odu u tržni centar optočeni eksplozivom, kupe par kila kukuruza i zatim detoniraju bombu, a sve okolne ljude poguše u kokicama.
U svakom slučaju, ljudi različito gledaju na to kako će njihov neistomišljenik završiti, pa smo skloni i kletvama: da bog ti krava crkla pre komšijine, da bog ti Džastin Biber bio snajka, da bog tvojoj deci Palma bio profesor muzičke kulture, da bog ti Nikolić bio predsednik, da bog ti mačka pristupila O Long Džonson sekti, da bog da živeo u Srbiji... itd,  da ti bog da ovo i ono, a broj kletvi se povećava pošto je osnovna kletva "izjeli te vuci" izgubila na značaju jer je ta vrsta automatski izgubila kredibilitet čim se pojavila u Twilight-u i postala seks simbolom.

Ali, celokupna ljudska rasa je došla do te tačke ključanja da je počela da sama sebi želi propast - izgleda da kolektivno shvatamo da bismo trebali da "pojedemo sva govna koja smo izasrali", kako je to rekao jedan učeni i visokoobrazovani gospodin. Kao datum našeg odlaska na vožnju autoputem za pičku materinu, odredili smo jedan simboličan datum, onaj koji stoji u naslovu ovog spisa. Mnogi ljudi pakuju kofere koje će poneti sa sobom kada vanzemaljci konačno udare, mnogi se nadaju naprasnim klimatskim promenama i promeni polova (neki su tu promenu već obavili na ličnom nivou), drugi, opet, iščekuju Krangove crne pipke iz dimenzije X, ostali se nadaju crkavanju svih neprosvećemih ljudi i dolasku nove ere Vodolije, u kojoj ćeš moći da "jebešnepitaš", a svi koji ostanu da žive na zemlji biće prosvetljeni i blaženi. Ipak, ovaj "smak sveta" se po mnogo čemu razlikuje od ostalih "smakova", a da bismo tu distinkciju uvideli, hajde da se podsetimo kako su se lepo ljudi u prethodnim vekovima tripovali na taj fenomen.

Nostalgija. U stara dobra vremena, to je izgledalo ovako.

A devedesete su svakako bile sjebane, to ne sporim. Opet, nostalgija.

634.godina p.n.e.

Rimljani očekuju da njihov grad bude sravnjen sa zemljom, ali ne zbog toga što je neko predvideo da će oni, 634 godine kasnije udružiti snage sa Jevrejima da bi razapeli nekog lika koji će kasnije postati važan, već zbog toga što je ovo bila 120-ta godišnjica od osnivanja Rima (120 godina AUC – ab urbe condita). A zašto baš ta godina, majku im jebem vučicu? Zato što je postojao mit koji kaže da je 12 orlova Romulu otkrilo čarobni broj u kome je sadržana tajna njegovog grada, a svaki orao je, po tumačenju tadašnjih mistika, predstavljao po 10 godina. Kada su proroci rekli “ups, malo smo se zaračunali, popilo se, jbg”, smak sveta je najavljen za 365 godinu AUC, jer toliko ima dana u godini, a potom 1000 AUC (247.godina posle Hrista), jer su oni bili opsednuti okruglim brojevima kao i mi. I na kraju je 410.godine, lepe okrugle godine ali tek po modernom, a na rimskom AUC računanju, došao Alarik i poharao i pokarao sve što se karati može (a i ono što ne može). To je bila poslednja godina AUC. Možda su Rimljani pogrešili broj, ali su dobili ono što su tražili.

1524 g.

Londonski astrolozi su sedam meseci unapred izračunali da će do smaka sveta doći 1.februara 1524.godine.  Oko 20000 ljudi je pobeglo iz svojih domova, ponevši sa sobom rezerve hrane – paštete, tunjevine, Prego pasulj za podgrejati, i po 10 kila krompira svako. Mnogi su ušli u čamce i mudro čekali potop na Temzi. Ironijom sudbine, toga dana u Londonu nije bilo ni kiše. Posle ovoga, Londonski astrolozi su sa bezbedne distance od 100 godina najavili veliki potop za 1.februar 1624.g.

1666.g.

Rabin Sabatai Zevi iz Smirnije (Turska) otkrio je da će se Mesija, koji će naravno biti otelotvoren u samom Zeviju (A ĐE BI DRUGDE?!?), pojaviti 1666.godine. Mada je za sobom već imao nekoliko neostvarenih proročanstava, seksualnih fantazija i rasturenih životinjskih himena, sakupio je dosta sledbenika – baš kao Toma Nikolić. Uhapšen je, optužen zbog izazivanja nereda i dato mu je da bira između prihvatanja Islama (pušenja kurca) i smrtne kazne (jbg, kako god da okreneš on ga je popušio). Izabrao je Islam, što je bila vrlo praktična odluka, mada ne baš u maniru Mesije. Više je u maniru Tome Nikolića.

1814.g.

Proročica Džoana Sautkot objavila je preko fejsa da je u drugom stanju i da nosi Isusa Hrista koga će roditi na Božić - kako je to nji’ov Bog zapovedija, 25.decembra 1814.g. Taj drugi Isusov dolazak će biti početak kraja. Svedoci su tvrdili da je zaista bila trudna, mada je bila stara 64 godine i klela se u decu da je nevina. Na Božić je, umesto da se porodi, umrla – tako da je to bio jedan smak sveta u malom. Autopsija je pokzala da nije bila trudna, što je skinulo ljagu sa Boga kao lika koji oplođuje device.

1900.g.

Preko 100 članova sekte “Ruska braća i sestre crvene smrti” izvršilo je samoubistvo 13. novembra 1900.godine, jer su očekivali da će toga dana biti smak sveta, a nisu imali muda da se suoče sa time ili su prosto bili nestrpljivi. Ovaj manir će,  nažalost,  još nekoliko puta biti ponovljen u drugim svetskim sektama jer ovaj svet, očigledno, ima budala za izvoz.

1910.g.

Halejeva kometa se pojavila 1910.g. i sa sobom donela strah de će 18.maja otrovati sva živa bića jer će tada Zemlja navodno proći kroz njen oblak pun cijanida. U Nemačkoj su prodavane dopisnice na kojima je bilo odštampano (gotskim slovima verovatno) “Kraj sveta 18.maja”, kao i tablete koje su činile ljude otpornim na otrovni gas (ili su bar tako tvrdili njeni prodavci). Ovu metodu unovčavanja tuđe gluposti i straha su kasnije preuzeli pisci raznih nju ejdž knjiga, kao i holivudski režiseri.

Svaka čast onome ko se kupa u okeanu u sred novembra!

1994.g.

Pastor Džon Hinkl tvrdio je da mu je Bog javio preko Skajpa i rekao da će 9.juna 1994.g. “očisiti svo zlo sveta, lol (ninja)”. Toga se dana,naravno,ništa posebno nije dogodilo pa je Hinkl izjavio da je to samo početak i da se najavljena stvar već uveliko događa, samo u nevidljivoj ravni! A tako će biti i krajem 2012-te!

1997.g.

U martu 1997. Sunčev sistem je posetila kometa Hale-Bopp. Kao i Halejeva i ona je donela proročanstvo o smaku sveta, ali ovaj put sa tragičnim ishodom. Sve je počelo kada se jednom astronomu-amateru učinilo da u repu komete vidi objekat sličan Saturnu. Ova vest je obišla svet, a zatim se otkrilo da je to što je on video samo obična zvezda. Ali,dalji razvoj dogadjaja je pokazao kako nije nimalo lako zaustaviti glasine o paranormalnim pojavama kada počnu da se šire. Članovi sekte Nebeska Kapija smatrali su da je taj objekat u repu komete ustvari svemirski brod superinteligentne vanzemaljske civilizacije,koji će primiti na sebe svakoga ko u određeno vreme napusti ovaj svet. Oni su smatrali da je taj vremenski okvir između 24. i 26. maja 1997.g. U tom periodu 38 članova sekte izvršilo je samoubistvo. Pored svakog od njih bio je prtljag spremljen za put, i svako od njih je na sebi nosio čiste gaće i obdukcija je pokazala da su im dupeta bila zaprana.

1998.g.

Članovi sekte Sunčani Hram, koje je predvodio nemački psiholog Heide Fittkau-Garthe, očekivali su da će se 8.januara 1998.g. u osam sati ujutro dogoditi smak sveta i da će spas naći samo onaj koji u određeno vreme izvrši samoubistvo, jer će time biti premešten na spasilački vanzemaljski svemirski brod.  Za ovo su odabrali Tenerife, na Kanarskim ostrvima, ali ih je u očekivanju pravog trenutka za samoubistvo iznenadila i uhapsila lokalna policija, prc! Cela sekta, ukupno 31 član, umesto na vanzemaljskom brodu, našla se u zatvoru a profesoru su opsovali onoga “ko mu dade diplomu”.

2000.g.

Stigla je i famozna 2000-ta godina. Najavljeno je mnogo toga ali se ništa posebno nije dogodilo, sem što je South Park imao jednu epizodu o tom fenomenu, u kojoj je Bog sišao na zemlju. Samo to. Čak se ni milenijumska buba, čuvena “greška Y2K” nije pokazala delotvornom, iako su mnogi govorili da je ona deo Božijeg plana da uništi čovečanstvo. Sada bi Boga isto to mogao da uradi ukoliko bi uneo neku pometnju na Facebook. Tada, mediji su prenosili prognoze stručnjaka da će ova greška dovesti do teških softverskih havarija na svim informatičkim sistemima, pa su vlasnici odvojili pozamašna sredstva da se posledice koliko-toliko ublaže, a sada je od svega toga ostao utisak da su taj strah širili sami informatičari jer su videli u tome mogućnost da deo sredstava sliju u sopstvene džepove. Jer, jbg, mora se od nečega živeti, a i kurve poskupele, mamu im jebem! A tek što deru sa ovim legalnim softverom!

2012. g.

I, po čemu se ova famozna godina razlikuje od ostalih? Sem po tome što su Maje sada glavne? Ovaj smak sveta poprilično je sličan onome iz 2000-te. Onaj je bio informatičarski, jer su tada IT bile u povoju. Sada, kada smo se svikli na sve to, težimo ka nečemu višem, ka duhovnosti – zbog toga je ovaj smak sveta pretežno njuejdžerski. Naši “smakovi” govore nam o tome u kakvom vremenu živimo. Svi raniji smakovi su bili lokalnog karaktera, a kako je vreme proticalo, postajali su više globalni, da bi sve kulminiralo sa 2000-tom, kada je bio bar malo zabrinut svako ko je nekada makar video kompjuter. “Smak sveta” je samo jedna priča, jedan gaf, koji govori o tome šta određeno društvo govori o sebi – a mi o sebi mislimo da smo korumpirani i da nas treba sve potamaniti (kako stoji u manifestu Lige Senki).

Lenji smo da nešto preduzmemo povodom toga, da pokušamo da popravimo stvari – umesto toga, mi se nadamo kako će naše muke biti okončane i kako će nas planeta stresti sa sebe, baš kao u naraciji Džordža Karlina.

Lenji smo, nećemo da prolazimo kroz sve te muke koje će nam budućnost doneti – glad, oskudicu, nezaposlenost, ubijanja, ratove, borbe, zombije i homosekuslizaciju arhetipa vampira – mi bismo voleli da  neka vrhovna sila to “nekako reši”. Jedina stvar koju ne bismo voleli, je da se potrudimo da popravimo stvari svojim trudom, svojom svešću.  Poput osnovaca, mi hoćemo da se razbolimo i zaglavimo u bolnici umesto da uradimo svoj domaći zadatak i pojavimo se sutra u školi. Mrzi nas da se potrudimo.

Za kraj, svako ima pravo da zamisli svoj smak sveta koji će se, nepogrešivo dogoditi 21.12.2012. Neki zamišljaju veliku jebačku žurku (a ovoga će sigurno negde biti!) u toku koje će svi popustiti svojim nagonima kao da sutra ne postoji, svako će probati sve sa svakim, a galoni sperme će teći po zidovima i podu diskoteke, sperma se trpa u koktele. I spremačica će učestvovati i biće bezbrižna, jer, ukoliko sutra ne postoji, ona neće morati to sve da skuplja i čisti.

Neki zamišljaju da će se stvari na ovaj datum odigrati drugačije. Ja zamišljam scenu na groblju: noć pada, povetarac ubrzava svoj tok. Snega nema, on kvari atmosferu, mada je drveće ogoljeno kao i inače u ovo doba godine. Pomalo sam dobijen od rakije, nosim pajser kao u nekoj FPS igrici, u punoj pripravnosti sam. Kosturi izlaze iz grobova (jer žele da unište ljude), i apokalipsa počinje, neki glupi treš metal svira u pozadini. Noć odmiče. Na globalnom nivou, zemljino jezgro povraća svoju vatru na ljude i svaki vulkan se budi, u trusnim područjima se zemlja cepa i guta grešnike, Satana nosi sunčane naočare i vozi se na letećem tanjiru dok poslednji majanski poglavica koristi džojstik da bi upravljao  istim, hologram Nostradamusa se pojavljuje preko celog neba i kaže “jesam li vam rekao!?!111”, Seka Aleksić peva hitove uživo preko svezemaljskog razglasa tako da njena muzika odzvanja zemaljskom kuglom,  u nekom zabačenom klubu Therion svira album Sitra Ahra ali su svi u toj malobrojnoj publici pijani i niko ih ne sluša, Deda Mraz izvršava samoubistvo ledenicom, Džastin Biber seksualno skrnavi njegov leš (bejbe,oooh!).

Toliko da ništa od njega nije ostalo...

Sloba Milošević vaskrsava i postaje Lich King, svi kinezi se te noći otiskuju u svemir u svojoj masovnoj intergalaktičkoj svemirskoj tvrđavi koju su u tajnosti gradili i počinje da nam preti nestašica jeftine plastične garderobe. Svako ko je do tada imao i trunku razuma, tada iščezava u haotičnoj praznini, a masovne i serijske ubice se hvataju pod ruku i igraju kolce, praćeni muzikom zombi harmonikaša.  Internet se gasi, vetar duva sve jače, sitna kiša rominja, ledena kiša koja gasi vatru, i već je tri posle ponoći. Sve je tiho, Mefistofel smoren šeta ulicama gradova i šutira pikavce i prazne flajke piva.

Ljudi se bude ujutru i svet koji je do malopre postojao, nestao je. Sada se pred svakim od njih ukazuje zelena poljana, puna života, a nebo je plavo i bez oblačka. Zečevi skakuću, skakavci se pare, ptice seru a čovek se, po prvi put, oseća potpuno blaženo i spravlja sebi limunadu. Bez šećera.