Sunday, 9 September 2012

KAKO UVREDITI BLIŽNJEG SVOG?




U savremenom moru plime svakojakih modernih uvreda poput plajvaz, džiber, Džastin Biber, Lea Kiš, kurava, bičarka i mnogih drugih, mi kao da smo zaboravili na jačinu klasičnih uvreda kojima su se naši preci od Egejskog pa do Panonskog mora i sve do preko bare častili međusobno. Ovo su reči koje su sada postale bezopasne toliko da će se ljubavnici častiti nadimcima poput idiot, retard, a  prijatelji ispijati pivo sa čovekom za koga znaju da je makarenko ili će sebe nazivati narkomanom i alkoholičarem. Krećemo sa klasikom:

Imbecil
Kritino imbećile. Italijanska verzija možda zviči najmoćnije, ali stari latini su je u izvornom obliku pokupili ni od koga drugog do starih Grka od kojih su uzeli i ceo panteon božanstava kao i nauku koju su iskoristili kao sovjetska Rusija ili savremena Severna Koreja svoj godišnji budžet – za razvijanje ratne mašinerije. Klasični imbećile je čovek koji je nesposoban da samostalno brine o sebi, a sam a reč „imbecillitas“ označavala je bespomoćnost. Savremeni izumi poput pokretnih stepenica na ulazu u fitnes salon, automatska vrata i automobili sa automatskim menjačem, ali i mnogi drugi koji sitovremeno testiraju čovekovu inventivnost, služe upravo povećanju procenta imbecilnosti naroda. 



 Retard
Često se koristi u ruralnim i urbanim predelima zemlje, i označava čoveka koji je vremenski zaostao u nečemu. Na primer, Srbija je „15 godina retardirana“ u odnosu na savremena svetska zbivanja i „4 veka retardirana“ u odnosu na razvijeni Zapadni svet što se tiče svesti naroda – to znači da ona uvek, konstantno, 15 godina kasni za svetom. Retard prosto znači zakasneo i ništa više, tako da za prijatelja koji stalno kasni na sastanak možete reći da je retard.






Idi(J)ot
Često se izgovara ili piše sa naglašenim „J“ (jotovana verzija) da bi se u pojam unelo malo dramatičnosti koja je svakako potrebna da bi se naglasilo prosto koooliki je taj čovek idiJot. To je još jedna reč koja počinje sa „i“, a ponovo ima veze sa starim Grcima. Kod njih je reč „idioteria“ označavala odsustvovanje iz javnog života, nezaintersovanost za javna pitanja, društveno osamljivanja, povlačenje u privatnu sferu života. Idijotom se može nazvati čovek koji ne shvata makar i malu važnost svoje uloge u zajednici, koji ne uviđa povezanost između sebe i okolnog sveta – jednom rečju, onaj koji nije svestan uticaja tuđih stavava na svoj lični stav, koji misli da je samostalan a ne uviđa koliko je ustvari izmanipulisan. Kada idiot osvesti svoj idiotluk, on prestaje biti idiot, ali idiot nije sposoban za to – zato i jeste idiot! 




Majmun
To je vrsta životinje iz familije sisara. Mnogi pobornici teroje evolucije smatraj uda je čovek nastao od majmuna dok pobornici kreacionističkog pogleda na svet svojim primerom to potvrđuju. Majmun i čovek imaju 98% identičnih gena, tako da nije uvreda ako za nekoga, na primer za kreacionistu, kažete da je majmun jer njega doista samo 2% gena deli od istog. Čovek je, za razliku od majmuna i drugih životinja, zadobio mogućnost da formira civilizacije, a po jednoj teoriji, to mu je omogućila jedna mala degenerativna telesna razlika u odnosu na ostale majmune – pokretni palac na ruci. Možda je to u početku bila greška, ali ona je kasnije dovela do toga da vremenom razvijemo moždanu koru, alate, kulturu, jezik, istoriju, civilizaciju i iznedrimo Džastin Bibera i time pokažemo srednji prst celokupnom trudu istorije do sada. 





Makarenko
Jedan vrlo obrazovani profesor fizike je jednom rekao „Ne možeš svog druga nazivati makarenkom. Makarenko je bio jako pametan čovek. Vi ne zaslužujete da budete tako nazivani jer taj čovek je bo mnogo iznad vas“. Anton Semjonovič Makarenko, živeo je od 1888-1939 godine. Ukrajinski sovjetski književnik i pedagog. Dokazujući preimućstva kolektivnog vaspitanja nad individualnim, postavio je problem discipline kao borbe i savadavanja a ne kao prostog pokoravanja. U književnim delima naročito je podvlačio da se na vaspitanike tj.decu najsigurnije može delovati dubokim poštovanjem njegove ličnosti i mišljenja. Omiljeni junaci su mu besprizorni i vaspitno zapušteni omaldinci i deca čiju svest menja rad i uticaj kolektiva njegovih vršnjaka. Od 1920-1936 godine vodi radnu komunu u kojoj je vaspitavao 3000 vaspitno zapuštene dece i maloletnika. Gornje rečenice izvedene iz Prosvetine enciklopedije iz prošlog veka, pre pojave wikipedije. Mnoge škole za ispodprosečnu decu su nosile Makarenkovo ime, i on je bio sinonim za pritupost – čovek je, poput Betmena, žrtvovao svoje ime da bi pomogao mnogima da izađu iz krajnje letargije i samoindukovane imbecilnosti. 




Bolid
Uvreda ne toliko drevnog porekla, i verovatno se na tajmlajnu nalazi iznad uvrede papan a ispod džibera, a deli znak u kineskom horoskopu sa uvredom šaban. Mnogi ljudi i ne znaju zašto upotrebljavaju ovu uvredu, i misle da prosto znači debil plus šaban kombinovano. Pored naziva za trkačko vozilo Formule 1, ovaj izraz se upotrebljava i za krupan sjajan meteor koji se pri ulazu u atmosferu može rasprsnuti u snažnu eksploziju. Brzina kretanja mu može biti od 20 -70 km/sec. Za čoveka bi trebalo govoriti da je bolid ukoliko se zapuca za neku nerealnu ideju, pri čemu će samo žrtvovat svoj trud a to neće uroditi nikakvim plodom, npr. Ukoliko bez ikakvog povoda i promišljanja krene da juriša ka nečemu, očekujući pozitivan rezlultat a duboko u sebi znajući da će se samo rasprsnuti. Započeti svađu i tuču sa nekim i pri tome nagrabusiti je čist primer bolidskog čina.  


Autumn is coming


Leto umire, jesen dolazi. Zadimljene prostorije lokala i  kafana postaju sve privlačnije i ljudi se češće okupljaju u njima nego po baštama i parkovima gde vam vetrina raznosi kutije cigara, penu od piva i prazni sadržaj pepeljare umesto konobara. Klima uređaj se sve ređe uključuje u ovom prelaznom periodu, Sunce je sve češće u down-u, čarape se sve neophodnije, a potreba za pivom, kockicama leda i limunadom proživljava svoje poslednje trzaje.  
Deca kreću u školu i, ukoliko se ne štrajkuje, dobijaju zadatak da pišu literalni sastav na temu „Jesen u mom kraju“, gde će kenjati o lišću koje opada, pa na njih padne kiša, pa postane klizavo i neko oklizne, padne i slomi kičmu – sve zbog jednog lista.
Čini se retardiranim da će ovogodišnji Dani Piva u Zrenjaninu, biti organizovani krajem seprembra, sa zalohudim jesenjim vetrom za vratom, što nije aprava atmosfera za pivo – za pivo treba da bude leto, toplo, a ne prohladna jesen. Sve deluje kao Apokalipsa. Sada je vreme za vino, kapute, galantna okupljanja i pečenje rakije. Dani Piva su trebali biti prekretnica između pivopijskog iživljavanja i kiša jesenjih uz koje se večera fićok votke-rakije izvučen iz praznih džepova. Šta ste piva popili, popili ste. „Avanda kadavra“ što bi se reklo u Hogvortsu, „šta je bilo bilo je“. Proces umiranja je započeo.
Ne znam da li i vi kraj leta doživljavate kao još jedan fejl. Verovatno da. Nadobudnost koju smo doživljavali na početku leta sada se okrenula za 180 stepeni i vraća se u čauru, gde će prezimiti, pa se ponovo rascvetati krajem proleća sledeće godine. Verovatno ništa bitno nismo postigli u toku leta, a i da jesmo, uživanja su bila kratkotrajna. Svakako da ima momentata kojih ćemo se sećati, ali sećanja varaju i uglavnom su subjektivno obojena.
Leto je seks. Tela ljudska, a posebno ženska, više su razotkrivena što doprinosi tome da se svi mi osetimo kao u nekom primordiajlnom seksualnom odnosu, kolektivno, a ne grupno – pošto to nije najsrećniji spoj reči i podseća na perverziju. A mi smo ovde fini i kulturni. To je više na neki način simbolično, metaforično, jer toplina asfaltai vazduha nekako kao da briše granicu između tela i leti je najjači osećaj da ste upali u „more ljudi“. Morate da popijete pivo da se osvestite i oporavite od tog osećaja.
S’ jeseni se to menja. Ko ima sreće da živi u nekom manje urbanom kraju sa više zelenila, ima priliku da njuši dim paljevine suvog jesenjeg lišća – što ume da bude prijatan miris ako se sa tim lišćem, u paketu, ne nalože i skripte od prethodne godine, neplaćeni računi za struju, tepisi puni buva i pobijeni orkovi tj. Uruk-hai.
Leto se simbolički izjednačava sa bezbednim boravkom u bari punoj tople vode. Jesen je za avanturu, i verovatno s’ jeseni mnogi od nas dobiju potrebu za polaskom u neku avanturu. Verovatno biste se, u nekom regresivnom postupku psihoanalize setili skenjavajućeg osećaja uoči prvog septembra. Tada treba krenuti u školu, još jedna runda borbe da idiotima, sledeći veći odmor tek na leto a nije sigurno da ćete preživeti zimu, pogotov ako morate do škole, u kojoj ste jedini učenik, da pešačite 100 km svako jutro preko brda i dolina i da pevate pesme koje teraju vukove i planinske pedofile ogrnute u vučje krzno  - jesu deca naše najveće blago, ali obrazovanje ne sme da trpi!
Jesen je, sa evolutivno-biološko-poetske strane, simbol za izlazak iz bare. Više ne plutamo u jednoj sferi koja nas sve spaja, i sad svako ide na svo put. Riba izlazi iz vode, dodiruje suvo tlo, ostali joj se rugaju i ona umire – ali joj kroz nekoliko ciklusa telo evoluira i dobije sposobnost koračanja ali i da se vrati u vodu. Kasnije, od svog tog kuršlusa nastane amfibija – ni na zemlji ni u vodi, a može i jedno i drugo. Čovek je amfibija.
Nova sezona skoro svega počinje na jesen – i serija, i škole, i fakulteta. Mnogi mlađani brucoš otisnuće se vozom, autobusom ili brodom iz svog rodnog kraja do mesta u kome prebiva neki od Univerziteta, slušaće malo rpedavanja, osetiti se pametnijim, u’vatiti nešto, potrgati lance i napijati se i drogirati k’o nenormalan. I posle toga će se unormaliti ili nastaviti sa drogerisanjem, zbog čega će mu okovi biti vraćeni a on lancima ponovo privučen u rodni kraj da završi makar višu poslovnu ili neki drugi go kurac. Ali, bitna je avantura. Prigrlite je. Nije to avantura poput onih letnjih – idemo do šume, do mora, do babine vikendice u Bačkom Jarku, gde ćemo razapeti šator, paliti vatre i razređivati psilocibe šampinjonima, i piti limun-pivo, pa se vratiti domu svome. Za ovu avanturu osećamo da je nekako više delatna, aktivna, nova – otosnite se na nju. Naučite kako da budete i vredan student, i da nađete neku da vam olakša kišnu jesenju depresiju (iako će vas ista baciti u zimsku depresiju kasnije), da ispratite tempo apsolvenata u alkoholisanju. Sve će to kasnije doprineti vašoj čvrstini. 
Jesen je vreme da se otisnete na delatnu avanturu. Bacitre pivo iz ruke, cevčice, limun, zaboravite na prošlost i zakoračite na jesenju kišu i jednom se, bar, obradujte predelu prošaranom sivim oblacima.